"Како се по спорном допису ионако не поступа више од пола века, усвајање иницијативе не би имало никакве практичне последице по слободу националног изјашњавања и остваривање мањинских права, јер се данас у Србији свако може потпуно слободно национално изјаснити, она би само симболизовала снажну политичку подршку заједници Буњеваца који се не осећају као Хрвати", поручио је Бачић у писаној изјави Танјугу.
Бачић је рекао и да се спорни акт из 1945. године погрешно третира као асимилаторски мотивисан, пошто је тај акт, како наводи председник Хрватског националног већа, у својој историјској димензији усмерен против асимилацијских тежњи.
"Тај акт из 1945. године настао је као резултат жеље Буњеваца чланова ГНООВ, који су били предвођени свештеником Блашком Рајићем, а који је предводио Буњевце и 1918. године приликом отцепљења од Угарске и стварања југословенске државе", каже Бачић за Танјуг и истиче да је правни и политички апсурд то што неко жели да поништи акт који се не примењује годинама.
Он објашњава да се спорним актом заправо стајало на крај ранијој политици коју су спроводиле мађарске фашистичке власти у Бачкој под Миклошем Хортијем над Буњевцима, некадашњој угарској политици, али и политици већине са двора Краљевине Југославије, која је, како истиче Бачић, манипулацијама са бачким Буњевцима имала за циљ спречавање њиховог интегрисања у хрватску нацију.
Говорећи о суживоту Буњеваца, који се данас изјашњавају као такви и оних који се изјашњавају као Хрвати у Србији, Бачић је рекао да они баштине исту историју, језик, веру и обичаје, али да их је поделио процес изградње институција двеју мањинских заједница, па је данас чест случај да се унутар исте породице, чланови различито изјашњавају.
"Проблем је у томе што су власти једнима мајка, а другима маћеха. Док заједница Буњеваца који се не изјашњавају као Хрвати ужива пуну политичку, научну и медијску подршку власти, хрватска заједница, или конкретније оних Буњеваца који се национално осећају као Хрвати, ускраћена је за такву подршку", поручио је Бачић, који је недавно послао отворено писммо председнику Скупштине АП Војводине Иштвану Пастору и председнику Покрајинске владе Игору Мировићу истакавши том приликом чуђење што ће покрајинска администрација подржати иницијативу о укидању спорног акта.
Док Бачић на такву иницијативу гледа као на нешто што би могло послужити дневно-политичкој сврси и ескалацији нових тензија, председница Буњевачког националног савета Сузана Кујунџић Остојић недавно је за Танјуг казала да би поништавање тог акта из 1945. представљао вид моралне сатисфакције за све Буњевце којима је било ускраћено право да се изјашњавају по својој вољи.
Она је тада нагласила да многи не разумеју сврху такве иницијативе, посебно истакавши да је она добронамерна и да није иперена ни против кога, а Мировић је нагласио да ће Покрајинска влада пружити снажну подршку таквој иницијативи.
Подесећања ради, по последњем попису, у Србији живи око 16. 500 Буњеваца, а Буњевачки национални савет сматра да је огроман број њхових сународника асимилован, те да ммноги и даље имају страх да се изјасне као Буњевци.
