Са 1.500 демонстраната новосадски опозиционари заостају у односу на 337.290 новосадских бирача
Уколико се држимо оног правила британских социолога о „драматичних 12%“, по ком свака власт против које у континуитету демонстрира више од 12% од укупне популације мора изгубити наредне изборе, било је јасно да са 1.500 демонстраната новосадски опозиционари заостају у односу на 337.290 новосадских бирача и више него што то моје скромно познавање процентног рачуна може да обради. Поготово што је укупна популација увек већа од броја уписаних бирача – макар за број малолетника.
И онда су дошли избори. Никада се нисам коцкао, али волим да ручам на туђ рачун када знам да добијам, а саговорник са убеђењем говори супротно. Реч је о изборним резултатима наравно. Овог пута, добио сам 6 опклада- СНС ће у Новом Саду остварити бољи резултат у односу на 2022. годину. Нико од мојих пријатеља опозиционог усмерења није веровао да је то могуће. Дословно нико.
Они су своје убеђење темељили на мотивацији опозиционих бирача у урбаним целинама Новог Сада. Ја чак и не спорим висок степен њихове мотивације, али спорим бројеве. Њихов лимит је досегнут и они немају где више да пронађу нове бираче, док власт може. Чак и сада. Па кренимо редом –
Преливање гласова из владајуће опције ка грађанској опозицији не постоји
СНС је на ове изборе изашао у готово идентичном издању, као и 2022. Разлика је само што се овог пута победничкој коалицији придружио чајетински лидер Стаматовић, што, сложићемо се, није донело никакву разлику у новосадском бирачком телу.
Социјалисти су изашли у истом издању као и прошле године, опозиција десног усмерења у више колона, док је тзв. грађанска опозиција овог пута наступила уједињена.
Све што су могли, окупили су на једну листу. И овај моменат је важан за разумевање актуелног политичког тренутка у Новом Саду.
Грађанску опозицију заправо чине Демократска странка и њени силни изданци, који су проклијали након пада некада свемоћног „жутог предузећа“ са власти, са нешто самозваних зелених група грађана и локалних покрета који се неретко служе насиљем у процесу исказивања своје политичке воље. Укратко, ДС је направио пун круг. Само што се данас зове СПН и лидер није дорћолски психолог БоТа, него врачарски „машински мозак“ Драган Ђилас.
Корпус тзв. грађанских гласова у Новом Саду је ограничен. Он ретко кад прелази 35% и то уз високу мотивацију и мобилност ових бирача. Тако је од 2012. године (уколико саберемо резултат тадашње коалиције око ДС и коалиције ЛСВ-СПО), а тако је и данас уколико саберемо резултат СПН и ЛСВ. Готово у промил се поклапају, нарочито уколико узмемо у обзир да су поједини субјекти ових коалиција из 2012. већ деценијама на листи СНС.
Шта су специфичности недавно окончаних избора у Новом Саду? У принципу, нема великог померања на сцени, нарочито зато што преливање гласова из владајуће опције ка грађанској опозицији не постоји, а без тога нема, нити ће икада бити могућности да се заиста угрози власт СНС. То знају и лидери СПН и зато су се надали да ће тзв. десна опозиција успети да уђе у напредњачко бирачко тело и онда те гласове испоручи Драгану Ђиласу. Ипак, овакво потцењивање, бирачи су казнили. Одустали су од таквих опција и гласали за СНС или тражили алтернативу у несистемским опцијама попут Несторовића.
Друга, потајна нада, ђиласоваца била је да се преливање до ког је дошло прошле године од СНС ка СПС може наставити, па онда можда и обновити љубав „жутих и црвених“ која је цветала од 2008. до 2012. године.
Ништа од тога се није догодило. Напротив. Преливање се одвијало у супротном правцу. Готово сви они бирачи који су прошле године гласали за Александра на председничким, а за Ивицу на парламентарним изборима, вратили су се кући и овог пута гласали за СНС. Социјалисти нису успели да два пута за 18 месеци на истој кампањи направе исти резултат. Нису, јер ни контекст више није исти.
СНС са партнерима има већину у градском парламенту
Када бисмо недељне изборе превели на хипотетичке локалне (што је тешко јер није присутан фактор група грађана), лако бисмо закључили да СНС са партнерима има већину у градском парламенту од најмање 41/78. Напредњаци су освојили 78.771 глас. Додамо ли овом броју резултате СПС, СВМ, затим СРС са којом је постигнут договор о заједничком изласку на изборе, потом гласове господина Жигманова који је члан владе Ане Брнабић, доћи ћемо надомак 100.000 гласова коалиције која би била предвођена напредњацима.
Број остварен чак и без резултата Руске странке чији су кандидати оштро нападали Ђиласову коалицију, а бираним речима зборили о Александру Вучићу и без гласова Чедомира Јовановића који је своју кампању базирао на раскринкавању Драгана Ђиласа, лично.
Уколико у рачуницу укључимо и белгијског математичара Донта – збир мандата прелази 40.
Ових чињеница су свесни и у опозицији и отуд спинови дан након новог изборног пораза. Никакав проблем им није да у својим анализама, радикалске гласове придодају Ђиласу, присталице Руске странке уврсте у Ђиласов табор, подразумевају подршку свих бирача Двери, Заветника, Народне странке иако се они за разлику од ДСС-ПОКС нису обавезали на постизборну сарадњу са Ђиласовом листом и нарочито занимљиво- без икаквог разлога убрајају у свој корпус и гласове проф. Несторовића, иако је он сам у изборној ноћи искључио сваку сарадњу са СПН и већ најавио неку врсту подршке напредњацима у Београду.
СНС постигао одличне резултате на Клиси, Сланој бари, Сајлову, Каћу, Будисави...
Зашто то чине? Верујем јер су разочарани. Поредећи резултате из 2022. године, са недељним, закључићемо да је највећа излазност била управо у опозиционом упоришту – на Лиманима. Друго опозиционо упориште Центар са Подбаром су помало каскали за Лиманима, али је излазност и на овим бирачким местима била у рангу новосадске или чак и боља од ње.
Шта нам то говори? Да су грађанисти на недељним изборима постигли свој максимум. Отуд плаћене промоције по друштвеним мрежама са измишљеним процентима, отуд и анализе у којима се игнорише Донт, а гласачи радикала и Несторовића придодају Ђиласу.
Ипак, ту није крај лошим вестима за грађанисте. Детаљном анализом резултата избора по бирачким местима у Сремској Каменици, на Петроварадину, у Ветернику и Футогу, можемо закључити да СНС и даље има простора за раст и да уз понављање одличних резултата на Клиси, Пејићевим Салашима, Сланој Бари, у Малом Београду, Каћу, Будисави, Ковиљу, Степановићеву, Кисачу, Руменци, Шангају, Сајлову, Бегечу, Ченеју, Видовданском насељу, може до јуна мотивисати још барем 6.000 нових бирача који би подржали листу СНС.
СНС је у својим упориштима остваривала победе од 50.19% до чак 78.63%.
Простора за раст и даље има. Око 13.000 Новосађана је у недељу гласало мање у односу на 2022. годину. Ако опозиција верује да су то само њени бирачи – у заблуди је.
Реч је углавном о гласачима из националног корпуса који се овог пута нису определили, али не значи да их СНС неће мотивисати да изађу на гласање, баш као што су мотивисани сви они који су прошле године гласали за СПС и десне опције, а у недељу за СНС.
Рецепт напредњачког успеха у недељу је једноставан. Одржали су се у опозиционим упориштима попут Лимана, Центра, Житног трга и Подбаре. Упркос високој излазности опозиционих бирача, показали су да и на тим местима могу да расту јер су осцилације велике у готово истим квартовима, пошто се резултати у паралелним улицама крећу од 20.59% на једном бирачком месту до 31.67% на суседном бирачком месту.
Напредњаци однели победу у деловима где смо претходни пут изгубили
Убедљиво победили на Адицама, заједно са СВМ имали већину на Телепу, убедљиво победили на Петроварадину, парирали у новосадским „колебљивим подручјима“ попут обе Детелинаре, Новог Насеља, Сателита, Роткварије, Сајмишта, Алмашког краја и Булевара, где су на многим бирачким местима и сами победили а на већини других у збиру са себи сродним опцијама имали више од опозиције. Напредњаци су овог пута победили и у појединим централним деловима где су неке од претходних избора губили попут Салајке.
На све то остварили су потпуну доминацију у својим упориштима, у приграду и руралним деловима градског подручја.
Са Милошем, најомиљенијим градоначелником у историји Новог Сада, очекујте још већу излазност у упориштима СНС
Ни ту није крај грађанистичким мукама. Додатан фактор који ће у јуну направити још већу разлику у корист СНС јесте учешће у кампањи Милоша Вучевића. Убедљиво најомиљенији градоначелник у историји Новог Сада, са најдужим стажом у Градској кући, био је током претходне кампање присутан у свим деловима Србије. Лично је обишао преко 80 градова и општина, свакодневно био укључен у кампању за локалне изборе у Београду, представљао странку чији је председник на националним медијима и није било никакве могућности да се лично посвети Новом Саду на онај начин на који ће то чинити у јуну. Са Милошем у кампањи, захваљујући његовом знању и харизми, очекујте још већу излазност у упориштима СНС, победу у колебљивим квартовима и још мању разлику у грађанистичким упориштима.
Ни након јунских избора, Нови Сад неће стати. А грађанистима након недељног пораза остаје да се радују броју бирачких места на којима су тако обједињени остварили релативне победе, истовремено наравно игноришући чињеницу да су места на којима су поражени већа и да је разлика када они губе – далеко убедљивија.
Предраг Рајић, Центар за друштвену стабилност
