Он истиче да је протекле четири године доста урађено у беочинској општини, те да није занемарена ниједна месна заједница.
– Урађена је канализација у Раковцу, реновиран вртић, основне школе, све месне заједнице, зграде у којима су и домови културе су освежене, окречене, сређене јер су биле доста запуштене и дуги низ година се нико није бринуо о томе – напомиње Милинковић за “Дневник”. – Ископали смо два бунара, а у плану је и трећи у Беочину, уз помоћ Покрајине, од које смо добили новац по конкурсу. Урадили смо и пројекат за водовод у Черевићу, који ће обухватити Тестеру, Андревље, као и насеља Поторањ и Баре, што треба да завршимо ове године, па ће водоснабдевање целе општине бити решено.
Капитална инвестиција су и спортски терени у Парку хероја у Беочину, који су више од 20 година били запуштени, истиче Милинковић, те су направљена два игралишта – рукометно и кошаркашко, а парк је дуго стојао и неосветљен.
– То је некада био један од симбола Беочина, где су се сви окупљали, а 20 година није било никаквих улагања у те терене, а сада су добили ново рухо, захваљујући такође Покрајинској влади и Секретеријату за спорт и омладину АПВ – наводи Милинковић. – Највећи пројекат је ЛЕД расвета и замена сијалица на целој територији општине Беочин, ту је постигнута и велика уштеда, а Беочин сада сија, како неки наши грађани кажу, као Лас Вегас. Дуги низ година било је проблема са старом расветом, која се стално гасила, сада је то лепо, поготово ноћу када се шета градом и селима, видна је разлика.
У плану је и изградња пристаништа – луке у Баноштору – и то ће много значити за развој туризма у беочинској општини, сматра Милинковић, а Општина има одличну сарадњу с Месном заједницом Баноштор, која је доста развијена и позната по туризму и виноградима, и изградња луке ће бити значајна целој општини.
– Урадили смо и пешачку стазу од Беочин–Села према манастиру, која је такође дуго година очекивана и скоро је завршена. Урадили смо стазу од улаза у Беочин до такозване цементаре, која је главна стаза у општини Беочин и потпуно је изграђена нова с бехатоном, а ових дана су машине и булдожери почели да равнају терен за почетак изградње базена, који Беочинци чекају још откако сам ја био дете и слушао приче о базену – истиче Митар Милинковић. – То ће бити затворени комплекс поред Спортског центра и имамо чврсто обећање Покрајинске владе да ће нам помоћи у реализацији тог пројекта јер ми сами као Општина то буџетски не можемо изнети. Вредност радова је 98 милиона динара. Пројекат је урађен, а већ идуће недеље поставићемо камен темељац.
Коронавирус и ванредно стање успорили су и словачку инвестицију чија реализација је већ требало да почне.
– Неке пројекте смо морали да ставимо на чекање, а верујемо да ће то почети врло брзо и то ће бити замајац у општини, после фабрике цемента по којој је Бечин надалеко познат. У наредном периоду, у сарадњи с Владом Србије, биће отворено 350 нових радних места, с тенденцијом повећања тог броја у наредним годинама, а у плану је и изградња станова за те раднике – напомиње председник општине Беочин. – Та инвестиција, која ће се развијати у наредних десет година, вредна је милијарду евра, и то је велико, како за Беочин, тако и за околна места, која се наслањају на нашу општину.
Он каже да пројеката има доста, али се планира и још, као што је проширење вртића у Беочину у сарадњи с Канцеларијом за јавна улагања Републике Србије.
– На нашу срећу, има доста деце и наталитет је у порасту и увек се тражи место више за вртић. Новац је обезбеђен, а ванредно стање је направило застој у радовима и пројектима, како код нас, тако и у другим општинама – напомиње Милинковић. – Од ове недеље крећемо у реализацију и планирамо да већ од 1. септембра сви наши малишани буду примљени у вртић и више неће постојати листа чекања.
– Пројекат за водовод је такође урађен и имамо обећање Управе за капитална улагања АПВ да ће нам помоћи новчано. Ми смо општина која не може изнети веће пројекте сама и без помоћи Покрајине и Републике, као и разумевања виших нивоа власти – каже Милинковић. – Ниједна месна заједница није заборављена, а стално се враћамо на то да су ствари запуштене дуги низ година. У Бразилији је урађено дечје игралиште у самом центру, које је дуго, дуго запуштено, а зграда месне заједнице руинирана, ми смо то све довели у пристојно стање и радовао сам се када сам прошао ту пре неки дан и видео 50 деце како се играју на кошаркашком терену и игралишту. То место ће свакодневно бити препуно чим дође лепо време. Велико је задовољство када прођете и видите да неко ужива у ономе што сте ви успели да урадите.
Милинковић сматра да председник општине мора да долази из места у којем обавља функцију, саосећа и живи с народом.
– До сада су наше општинске власти водили неки људи који нису живели овде, и то је, нажалост, грешка за све средине јер председник општине, директор школе, командир полиције и сви људи који обављају јавне функције, морају да живе у том месту и ујутру и по подне и увече, и тада могу осећати проблеме које грађани имају и да их решавају – напомиње Милинковић. – Сада је ситуација таква да су сви директори млади и сви живе овде, имају осећај за суграђане и убеђен сам у то да ће се то тако наставити и да ћемо пројекте које смо зацртали и урадити јер за четири године не можете све завршити, започели смо базен, водовод у Черевићу и имамо још пројеката по селима, те кракови улица које је потребно асфалтирати.
Он додаје да су с изградњом социјалних станова на уласку у Беочин, који се граде већ две деценије, имали велику борбу.
Током ванредног стања на беочинској територији било је више становника и Милинковић каже да су га звали многи и да се тражила викендица више за изнајмљивање.
– Поготово је скочила тражња око првомајских празника и доста људи је дошло да борави на селу, а пошто смо приградско место и имамо десет месних заједница, било је очекивано да дође много људи јер је живот мирнији, близу је шума, људи могу да прошетају, бораве у двориштима – каже председник општине Беочин.
Он додаје да види по приливу у каси и преносу власништва да је и код њих појачана продаја сеоских кућа.
– Тај пројекат смо преузели на себе, направили споразум, и када знамо да су последњи станови у Беочину изграђени 1991. године, верујемо да ће ови, чим буду готови, већ имати своје станаре – каже Милинковић.
– Статистика говори да је било седам заражених, али то су људи којима се у личној карти као место становања воде Беочин и Раковац, који је наслоњен на Лединце и Нови Сад, али по евиденцији нашег Дома здравља и Штаба за ванредне ситуације, нисмо имали заражених. Једна становница је дошла из иностранства и одмах стављена у изолацију, опоравила се и све је добро прошло – каже Милинковић, и додаје да су, захваљујући председнику државе и Влади која је брзо прописала мере, којих су се Беочинци стриктно придржавали, а волонтери показали солидарност и хуманост, прошли без последица.
Маша Стакић
