Јоксимовић сматра да је у периоду од 2025. до 2027.године могуће да Србија постане чланица ЕУ и додаје да се понекад заборавља да је у кредибилној стратегији проширења ЕУ из фебруара 2018.године јасно наговештено да је, уколико ЕУ буде спремна и Србија спроведе своје обавезе, 2025.година могући термин за чланство.
''Тада смо говорили да то није обећање него могућност, а да ли ће то бити 2025, 2026. или 2027.година није толико важно. Драго ми је да је председник (Александар) Вучић у Бриселу добио назнаке о 2026. години, што је добро и поклапа се са оним што говорим већ дуго, не зато што сам евроентузијаста или претерано оптимистична, већ зато што познајем процесе у ЕУ и знам колико је Унији важно да и Србија буде њена чланица'', каже Јоксимовић у разговору за Танјуг.
Подсетила да су пре 2012.године српске владе као чланство обећавале 2003, 2007, 2009. и 2011.годину, а да се садашња власт није бавила лажним обећањима, већ указивала на могућности које се, с једне стране, односе са саму ЕУ и њен капацитет да прими нове чланице, а с друге стране на то шта су наши кораци у реформском процесу.
Наглашава да процес приступања ЕУ данас није исти као пре 10 година и да је неупоредиво тежи чега су, каже, сви свесни.
''Али, то никада нисам видела као оправдање за жалопојке и вечито оптуживање неког другог. Србија има свој део посла, као и ЕУ која треба да се консолидује, опорави и буде јединственија и да говори више једним гласом о самој политици проширења и другим политикама'', наводи Јоксимовић.
Сматра да датум приступа ЕУ не треба повезивати са новом методологијом проширења истичући да нико у Србији није против тог модела и да су председник Вучић и премијерка Ана Брнабић одмах реаговали позитивно, али да је она била опрезнија и да је поставила питање партнерима из ЕУ како ће се нова методологија односити на преговарачки процес Србије која је до сада отворила 18 од 35 поглавља.
На аргумент појединих представника опозиције и аналитичара да је Црна Гора прихватила нову методологију и отворила ново поглавље, Јоксимовић одговара да је та земља прихватила нови модел у тренутку када има отворених 34 од 35 поглавља, а да је последње поглавље отворила по старој методологији, иако је већ прихватила нову.
''Црна Гора није преговарала по методологији идентичној са Србијом, једином земљом која је морала да свако поглавље отвори уз услов да има напретка у Поглављима 23 и 24, односно, у владавини права. Црна Гора отвара поглавља за која је спремна независно од напретка у тим поглављима'', објашњава министар уз напомену да нова методологија предвиђа јачи политички надзор управо над процесом владавине права.
Она сматра да ''нон пејпер'', односно неформални извештај Европске комисије који је, како примећује, ''ad hoc'' припремљен у јуну, а на основу којег је донета одлука да Србија не отвори ниједно поглавље током председавања Хрватске ЕУ, није до краја утемељен на чињеницама.
''Тај извештај, који прати шест месеци, показао је да смо усвојили Медијску стратегију, који је био један од најважнијих делова за све државе када је реч о Поглављу 23, да смо успоставили бројне законодавне оквире у борби против корупције, док је Поглавље 24, које се односи на безбедност, миграције и борбу против организованог криминала готово свугде позитивно оцењено'', навела је Јоксимовић.
Оценила је да реч о политичкој одлуци појединих чланица ЕУ и политичкој поруци коју је Србија разумела, а за коју сматра да није била потребна.
''Ускоро ће извештај о напретку током немачког председавања и биће сигурно могућности да се отворе нова поглавља'', каже Јоксимовић.
Подсећа да нова методологија проширења предвиђа кластерски приступ, односно шест кластера, а да Србија у сваком има неколико отворених поглавља и поставља питање да ли прихватање тог модела значи да се одмах отворе сви кластери или се одређени делови почињу из почетка.
''То је важно да се зна, иако то суштински неће ништа променити, то нас неће вратити на почетак или одвести до врата ЕУ преко ноћи. Можда су то техникалије, али у процесу приступања је све важно и он се води на свеобухватан и озбиљан начин. То сви знају у Европи и веома цене што Србија на стручан, одговоран и посвећен начин спроводи процес европских интеграција'', истиче Јоксимовић.
Изразила је очекивање да ће нова Влада Србије дати нови замајац европским интеграцијама и да ће бити интензивиран процес реформи који је, наглашава министар, важан пре свега за грађане.
Како каже, то не значи да претходна Влада није радила довољно на европским интергацијама и реформама, већ да је важно да порука коју Влада шаље грађанима и партнерима у региону и ЕУ буде недвосмислена у погледу опредељености ка европском путу као спољнополитичком приоритету, али и као приоритету за наш развојни план.
''Очекујем да се додатно оснажи проевропска оријентација Србије и то није декларативно. Многи су до 2012. године говорили да су велики европејци, а ништа од реформи нису спроводили'', навела је Јоксимовић.
Коментаришући критике због неотварања нових поглавља, Јоксимовић каже да је свако је позван да критикује и поновила да Европска комисија није донела ту одлуку зато што Србија није ништа урадила, већ је то била политичка одлука.
''Сви који критикују требало би да знају због чега се то десило, какви су тренутно односи у региону и ЕУ и каква су очекивања од Србије. Критика је увек добродошла, али ако је утемељена на чињеницама'', закључила је Јоксимовић.
