Костић је у ауторском тексту за недељник "Време" навео да је у последњих шест година своја сазнања о дешавању на КиМ, САНУ налазила искључио у средствима јавног информисања, није ни позвана, нити је учествовала у доношењу било које одлуке.
Како је већ наглашено: "Академија за то одлучивање нема ни формалне могућности ни овлашћења". САНУ се ипак у континуитету бавила КиМ кроз своје активности, Одбор за Косово и Метохију, Одбор за српско питање, изложбе, концерте и друго; о буквално десетинама активности о којима је јавност у последњих пар месеци детаљно информисана, рекао је Костић.
Он додаје да је последње сопствено искуство САНУ стекла током скорашње посете и обнове уговора о сарадњи са Универзитетом у Приштини са привременим боравком у Косовској Митровици, децембра 2020. године.
Костић у наставку текста наводи да су други проблем "појединци који или не подржавају његово мишљење или журе са разним класификацијама", јер је, како каже, у покушају да разјасни шта је мислио и рекао у изјави из 2015. године у оквиру тада покренутог дијалога о КиМ, више пута прецизирао да је мислио на "напуштање идеје о пуној политичкој и државној контроли" покрајине, а након свих догађаја који су претходили.
Већ у следећим реченицама тих иступања, које су прошле потпуно незапажено, изнео сам свој став да се по питању других кључних проблема, појединачних и групних права наших сународника на КиМ и очувања српске културне, уменичке, историјске и црквене баштине, морамо борити "зубима и ноктима". Толико о дефетизму!, рекао је Костић.
Костић истиче и да је базразложно етикетиран као човек који би без превише размишљања признао Косово.
Иако нећу да верујем да се ради о намери, аутоматски је извршено моје сврставање у онај екстремни крај спектра "КиМ ребуса" у коме се налазе они који би без размишљања све да признају, потпишу и дају, за разлику од друге крајности, у којој су они који ништа од тога не би учинили. Између те Сциле и Харибде провлачиће се они који ће одлуке доносити, рекао је Костић и додао да ни у једном јавном иступању, интервјуу или тексту није поменуо олако потписивање или давање било чега, нити би тек тако било шта потписао.
Он је оценио и да је опасна упорност и сумњиве намере оних који позивању на брзе одговоре о вековним проблемима, истичући да му се као обичном грађанину чини да за међусобне разговоре и договоре, "увек имамо више времена него добре воље".
