Српско Сарајево је јединствен пример на простору БиХ по томе што се од Срба који су одбранили свој град у рату, тражило да у миру пристану на власт својих непријатеља, наводи Линта у саопштењу.
Сарајевски Срби су, почетком 1996. године, одлучили да напусте своја огњишта и крену у неизвесност јер им међународна заједница није гарантовала слободу, безбедност и заштиту њихове имовине, подсећа Линта.
''Алија Изетбеговић и бошњачке власти су свакодневно упућивали претње Србима да ће сви они који су носили униформу Војске РС морати да одговарају пред судовима. То је практично значило да сваки Србин који је носио пушку и војнички одбранио своје огњиште и град, могао да очекује хапшење, репресалије и много горе ствари'', наводи се у саопштењу председника Савеза Срба из региона.
Срби су, како додаје, напустили општине или делове општина где су били већина и које су годинама и деценијама, наводи Линта, ''стварали: Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Ново Сарајево, Стари Град, Нови Град и Центар''.
''Трагична је чињеница да овај народ током преговора у Дејтону 1995. године нико није питао да ли треба да припадну Републици Српској или Федерацији БиХ'', додаје Линта.
Линта истиче да су Срби у Сарајеву готово уништени као народ.
''Од 1992 до 1996. године протерано је око 150.000 Срба. У Сарајеву, по попису становништва из 2013. године, живи свега 13.000 Срба али је тај број сада далеко мањи. То јасно показује да је Сарајево одавно постало једнонационалан град и да су приче бошњачких политичара о његовој мултиетничности брутална лаж за међународну заједницу. Један од бројних доказа затирања српских трагова у Сарајеву јесте избацивање српских књижевника, научника, уметника, народних хероја и српских топонима из назива улица и тргова. Поред тога, плански се отима српска имовина као што су станови ЈНА, пословни објекти, земља и друго. Такође, градска и кантонална власт одбија за обележи бројна српска стратишта у Сарајеву'', додаје Линта.
