То што је у Народној скупштини изабран за Повереника на предлог посланичке групе СНС, Мариновић не види као могући утицај на објективност у раду службе Повереника и подсећа да је на функцију председника Прекшајног суда у Београду 2014. године изабран гласовима скупштинске већине, а да је поверење парламента добио и четири године раније од претходне власти.
На завршној конференцији за новинаре у Прекршајном суду у Београду Мариновић је захвалио новинарима на доброј и искреној сарадњи и истакао да "нико ко ради честито и поштено не треба да се плаши медија".
Он је подсетио на период од успостављања прекршајних судова у Србији, 2010. године, када су прекршајни органи - постали прекршајни судови.
Говорио је о бројним изазовима са којима се београдски прекршајни суд суочавао, поред осталог подсетио да је до 2015. године тај суд радио на 13 локација, у почетку без компјутера.
Захваљујући тадашњем премијеру, а садашњем председнику Александру Вучићу и министру правде Николи Селаковићу прекршани суд је од 2015. године почео да ради на једном месту у реновираној судској згради у Устаничкој улици, навео је Мариновић.
На тај начин, како је указао, скараћено је време путовања предмета, смањени су трошкови, побољшани услови рада, навео је Мариновић који је указао на неједнаку оптерећеност судија прекршајаца у Београду и неким другим градовима у Србији.
Према његовим речима, месечни прилив предмета по судији у Београду је око 150 предмета, што је два и по пута више од прописане норме (60 мериторно решених предмета месечно).
Мариновић очекује да ће Високи савет судства до октобра изабрати новог председника Прекршајног суда у Београду, за које има 13 кандидата, од којих је 12 из Београда.
Горући посао који мора да се обави је одлагање почетка примене Закона о заштити података о личности, која је планирана за 21. август, сматра Мариновић.
Такође сматра да је потребна боља едукација грађана о томе чиме се Повереник бави, јер му је како каже, неколико људи већ честитало избор за Заштитника грађана.
Што се тиче одлагања примене закона, то је сматра Мариновић, неопходно, јер ни служба повереника, али и други државни органи, обрађивачи информација и друштво, нису још спремни за примену новог закона.
"Боље је одложити примену новог закона за шест до девет месеци, па онда почети спреман, него почети сад, па га после мењати...", рекао је Мариновић одговарајући на питања на завршној конференцији за новинаре у Прекршајном суду у Београду на чијем је челу био до недавно.
Указујући да су новим законом проширене надлежности и обавезе службе Поверника, Мариновић сматра да у овом капацитету она не може све да их оствари, те да, између осталог,потребно повећати број извршилаца у служби Повереника.
Како је рекао, један од разлога за његову забринутост за примену новог закона је и тај што служба повереника треба да одреди критеријуме за акредитације и серфтификације, што ниједна држава у Европи није урадила.
Поред овог како је рекао клучног корака на почетку њеогвог рада, Мариновић је рекао да ће радити на томе да грађанима буде јасно шта ради Повереник.
"Имам утисак да грађани немају пуно сазнања о томе не само шта ради Повереник, већ и сва друга регулаторна тела, као што је заштитиник грађана, Повереник за равноправност, Агенција за бобру против корупцине...грађани имају слабу перцепцију о томе а треба да знају коме да се обрате када је неко њихово људско право, како сматрају, угрожено или повређено", навео је Мариновић.
И органима власти, такође треба да буде јасно, када добију неки захтев за приступ информацијама од јавног значаја, да ли морају и треба да је дају или да је ускрате јер она није информацијама од јавног значаја, напомеуно је Повереник.
За шест месеци, колико је прошло од одласка претходног Повереника са функције до његовог избора, није било застоја у раду и нема заосталих предмета, навео је Мариновић.
