Вучић је, према налазима, најзаступљенији био у Данасу, у 50,22 одсто случајева, и Куриру, у 49,57 одсто, а управо у та два листа забележен је и највећи број негативних текстова о тадашњем премијеру Србије.
Најмање учешће текстова о Вучићу бележи се у листу Политика и то 23,82 посто.
Кад је реч о политичким партијама, забележен је већи проценат негативних текстова о владајућим странкама, којих је било 4,6 одсто од укупног броја, у поређењу са опозиционим странкама, о којима се негативно писало у 0,48 одсто случајева.
Анализа показује и да је већина текстова небаласирана - текст је заснован на ставу једног саговорника или ставовима различитих саговорника који наступају са истог становишта, а баланс је присутан у само 19,37 одсто свих текстова из узорка.
Иза Вучића, са највећим бројем текстова на насловницама, следе Ивица Дачић са 258 и први пут Ана Брнабић, која је постала премијерка два дана пред крај анализираног периода, са 189 текстова.
Управо о њој, написан је највећи проценат позитивних текстова - 4,23 одсто.
Када је реч о негативним коментарима, после Вучића, највећи број негативних текстова је написан о Томиславу Николићу, њих 22, и о Ивици Дачићу, 14.
Од опозиционих председничких кандидата највише су били заступљени Саша Јанковић, са 183, Вук Јеремић, са 101, и Војислав Шешељ са 94 текста.
Према налазима, најзаступљенија тема на насловним странама дневних новина и даље је политика, а политички живот у Србији чини чак 30.37 одсто текстова на насловницама.
Када је реч о појединачним темама, највише позитивних текстова, 45,95 одсто, написано је о Русији, што је деветоструко више него о Европској унији, о којој је написано 5,45 одсто позитивних текстова.
Од иностраних актера, председник Русије Владимир Путин има највише текстова - 128, док га Доналд Трамп прати у стопу са 114 текстова.
Немачка канцеларка Ангела Меркел са 66 текстова поново се нашла на трећем месту.
На насловницама се нашла и постизборна криза у Македонији, о којој су домаћи медији негативно извештавали у 14,48 одсто случајева.
Највећи број негативних текстова написан је о председнику македноског парламента Талату Џаферију, 42,86 одсто, и о премијеру Македоније Зорану Заеву, 29,69 одсто текстова, док је о председнику те земље Ђорђу Иванову извештавано искључиво у неутралном контексту.
Највећи скок у проценту вредносно конотираних текстова бележи се у Куриру, чак за петину више него у претходном кварталу. Од тога чак 59,83 посто текстова је написано у негативном контексту.
Недељници су, наводи се у анализи, доминантно критични према власти, с изузетком недељника Печат који је критичан према европској политици власти, док постоји примат критичког писања према политици актуелне власти у односу на било који облик њеног оправдања или афирмације.
"Доминантна карактеристика критичког дискурса је негативна опсесија премијером Александром Вучићем. Одлика свих недељника је садржинска и реторичка искључивост и убедљива доминација полемике над дијалогом", један је од закључака дискурзивне анализе недељника.
"Квартални Медијаметар", анализу штампаних медија у Србији, спроводе Институт за јавну политику у сарадњи са Медијским архивом Ебарт.
У 10. броју Кварталног Медијаметра, који обухвата период април - јун 2017, обрађени су текстови са насловних страна дневних новина Политика, Вечерње новости, Блиц, Данас, Курир, Ало и Информер.
У дискурзивној анализи обухваћени су и недељници Време, НИН, Нови Магазин, Недељник и Печат.
Узорак чини 2.091 текст са насловница дневних новина.
