Очекује, каже од председника Хрватске Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића да према Србији воде добросуседску политику, уз став да и Србија и Хрватска треба да воде своје политике на начин да штите своје интересе
Милошевић је, у изјави коју је дао Танјугу по изкласку из Книна, на питање да ли је одлуком да иде у Книн имао на уму и последице које та његова одлука може имати на историјску перцепцију српске улоге у стварању хрватске државе, рекао да јесте и да је настојао да размотрити све околности.
„Сматрао сам да је време да у хрватском друштву чујемо једне друге. Да чујемо за све нестале, без обзира на националност, да тражимо правду за све жртве, да тражимо осуду свих злочина без обзира на националност починитеља, и да хрватско друштво чује и причу Срба из Хрватске, да чује наша страдања, наше жртве и да то поштује“, објашњава Мiлошевић.
Упитан да ли мисли да је на неки начинтим гестом увредио Србе који су прогнани, који живе ван Хрватске, који нису остварили своја имовинска права и који никада више неће живети у некадашњој домовини, те да ли очекује да ће његов гест бити награђен другачијем односу према Србима, побољшању њиховог полозаја, он је рекао да је цео свој професионални радни век радио на борби за права Срба, побољшање њиховог статуса.
„И овај гест који сам учинио иде у том смеру. Никоме ко ми замера за данашњи дан да сам дошао овде од Срба не замерам, имам разумевања, схватам да је то израз болА због неправде, изгубљених права, изгубљених година. То разумем и не осуђујем. Надам се да ће бити боље сутра и да ћу ја са ове позиције потпредседника Владе моћи учинити све да барем делом оно што су они изгубили надокнадим“, рекао је Милошевић.
Емоције су му каже, након учешћа у прослави у Книну, помешане са осећајем дубоке одговорности, коју има као политичар и осећањем сете и туге према жртавама страдања "свих и током целог рата, поготово током Олује".
Данашњу оцену хрватског председника Милановића како су у овом делу Европе кључни односи Срба и Хрвата, комантарише речима да нема илузује да ће то да се догоди одмах и сутра.
„Треба имати на уму и поштовати да и Србија и Хрватска треба да воде своје политике на начин да штите своје интересе. То је разумљиво, али Србија и Хрватска су суседне земље и то ништа не мозе променити и оне морају сарађивати. Било би добро за Србију и Хрватску да ти односи буду добри, добросуседски. Очекујем од председника Милановића, премијера Пленковића да ће према Србији водити добросуседску политику“, истакао је он.
Упитан шта се то битно променило у Хрватској да би представник српске политичке партије после толико година отишао на прославу Олује, или се мозда нешто променило у односима у региону, односно на међународној сцени, Милошевић каже да је његова странка четири године у прошлом мандату сарађивала са владом Андреја Пленковића, и да је та сарадња била позитивна.
„Чињеница јесте да треба узети у обзир да смо ми као српска странка и српска мањина имали четири године у прошлом мандату сарадњу са владом Пленковића, која је имала својих успона и падове, али би је могли оценити позитивном", лкаже Милошевић који као похвално види то што се пленковић није, током камапање, дистанцирао те сардње, и што су, каже, његови бирачи знали с ким је сарађивао и да се он те сарадње неће одрећ.
„Након убедљиве победе Пленковић је пружио могућност да идемо корак даље и да Срби партиципирају у влади, добију и члана владе", каже Милошевић, што све оцењује као претпоставке да би се можда могло учинити и корак даље.
То су све били кораци, као што ће бити и одлазак председника Милановића и потпредседника Владе Томе Медведа у Груборе да искажу емпатију према жртвама, осуде злочин и да се држава дистанцира злочина. Верујем да се на томе неће стати“, казао је Милошевић.
