Истовремено, реч је не само о фалсификовању културног порекла, што је чест случај у пројектима Приштине и "такозваног Министарства културе Косова", већ и о физичком насиљу, имајући у виду да приштинске привремене институције самоуправе изводе радове на тој православној цркви без консултација са Епархијом Рашко-призренском.
Ово је још један вид насиља којем је изложен српски народ на Косову и Метохији, српске светиње и културно наслеђе, у мржњи према српском идентитету, уз гажење свих цивилизацијских и културних вредности.
Скрнављење свега што је српско увек је имало исти циљ, да сејањем страха уклони и српски народ и трагове његовог постојања са простора Косова и Метохије, колевке његове државности и културе.
Наравно, на том путу безумног уништавања вековна културна и верска баштина увек је била мета разарања, као непремостива препрека покушаја да се затру корени српског порекла на Косову и Метохији.
Насилници из Приштине тако и данас настоје да лажном бригом за туђе, српско културно наслеђе истовремено покушају да уклоне и трагове постојања српске православне културе и вере.
Овакви изопачени планови унапред су осуђени на неуспех.
Не само да накарадне и бизарне конструкције као што је ова не могу одолети испиту времена и историје, већ Република Србија и духовни корпус српског народа неће никада препустити своју баштину ни бестијалности отимања, ни забораву.
Наставићемо да негујемо нашу традицију и културу као посебан духовни израз српског народа и универзално добро читавог човечанства насупрот свим облицима безочног насиља којим покушавају да га поричу или униште.
