На питање шта би били резултати самита у Берлину, Монтгомери у коментару за Тањуг истиче да резултата самита заправо нема и да, све док међународна заједница не буде спремна да предузме конкретне акције против провокативног деловања косовских Албанца, они немају разлога да промене своје понашање, нити се може говорити о дијалогу.
Упитан како види перспективу дијалога Београда и Приштине, Монтгомери каже:
"Немојте садашњем процесу давати дигнитет називајући га дијалогом. То је обмана. Стварност је да међународна заједница из различитих разлога не жели да употреби претњу санкцијама или губитком помоћи како би натерала руководство косовских Албанаца да испуне обећања дата одавно или да престану са провокацијама, као што су 100 одсто таксе на српску робу", каже Монтгомери за Танјуг.
Све док не буду предузети конкретни кораци против ових акција, руководство косовских Албанца не види разлог због којег би променило своје понашање, уверен је он.
"Зашто би Србија уопште узимала у разматрање да верује да ће се косовски Албанци држати било којих обећања у будућности у оквиру тзв. дијалога?", критичан је Монтгомери.
Он је такође приметио да се мишљење многих косовских Албанаца снажно окреће у прилог тврдокорног става Рамуша Харадинаја, чинећи будуће компримисе још мање вероватним.
На питање шта мисли о улози Вашингтона у напору да убеди Приштину да прихвати компромис и како види европску перспективу Србије уколико не буде било могуће поново покренути дијалог, он указује да у Вашингтону постоји подела када је реч о политици према Балкану.
"Многи у широј спољнополитичкој заједници и даље виде регион кроз призму периода од 1989-1999 и према томе виде косовске Албанце као жртве а Србе као агресоре. Према томе та група максимално подржава косовске Албанце. На пример, данас ће Спољнополитички одбор Представничког дома америчког Конгреса имати саслушање о злочинима почињеним на Косову, при чему ће углавном или потпуно бити фокусирани на злочине против косовских Албанаца", констатује он.
С друге стране, каже бивши амерички амбасадор, има неколико људи у актуелној администрацији на вишим позицијама, који су отворени за било које решење око којег две стране могу да се сложе.
Према његовом мишљењу, кључни проблем са којим се регион суочава јесте нејединство међународне заједнице у приступу и непостојање воље да се предузму озбиљне мере како би се помогл да се дође решења питања БиХ или Косова.
Делимично, разлог за то је што је деценијама Запад сматрао да су акције предузете у БиХ и на Косову "успешна прича" и изгледа да не жели да прихвати реалност да су заправо обе - неуспех.
"Двадесетчетири године после Дејтонског споразума још постоји високи представник за Босну, а три етничке групе су удаљеније него икада. Двадесет година након завршетка бомбардовања Србије, још смо далеко од решења тамо", закључује Монтгомери.
