Док се чека формат и теме дијалога, што би према речима председника Скупштине Ивице Дачића требало да буде договорено наредних дана са Дејвидом Мекалистером, странке су појединачно почеле да обавештавају јавност ко ће бити њихов преговарач. С друге стране делегација Европског парламента саопштава да ће они предложити скупштини учеснике и теме.
Оцењујући улогу европарламентараца Дејан Вук Станковић каже да они могу да имају саветодавну улогу у проналажењу решења која су се потврдила у њиховом досадашњем искуству.
"Они могу да пренесу нека од искустава која постоје из неких земаља које су биле у сличним ситуацијама, али не могу суштински да мењају наше законодавство", навео је Станковић.
Сматра да је њихова улога мало "надувана", и то од оних политичких странака које су бојкотовале прошле изборе очекујући да ће притисак са стране поколебати напредњаке и натерати их да вештачки измене изборне услове у корист опозиционих партија.
"Њихова улога може да буде симболичка и корисна у неким ситуацијама, али далеко од тога да коначну реч око изборних услова и утакмице у Србији дају европски парламентарци", рекао је Станковић.
У вези са променом изборних услова сматра да ће, ако се нешто буде мењало, пре свега, променити статус странака у медијима током кампање и примећује да је то већ почело на РТС-у где који је отворио врата и за парламентарну и за ванпарламентарну опозицију.
"Не верујем да ће било ко моћи да изврши такав политички притисак да промени уређивачке политике приватних медија. Не верујем ни у то да ће се правити неке паралелне редакције по телевизијама. Медијски простор ће остати са различитим уређивачким политикама као што је то сада, а од опозиционих странака зависи да ли ће их бити и у којој мери на другим телевизијама са националном фреквенцијом мимо РТС", додао је Станковић.
Он додаје да нико нема обавезу да опозицију бесконачно моли да дођу на приватне телевизије, а с друге стране, они ако желе добар резултат морају да се "прилагоде неповољним условима", као што се, како каже, опозиција увек прилагођавала неповољним условима.
У том смислу каже да и опозиција треба да коригује понашање и да није само до власти и до медија који подрзавају власт.
Станковић сматра и да неће доћи до испуњавања захтева опозиције о раздвајању београдских, председничких и парламентарних избора.
"Мислим да владајућа странка то неће допустити. Не знам такође ни како је замишљена прича око спречавању сигурних гласова у јавним предузећима коју форсира Ђиласова партија и партије које гравитирају ка њој", напомиње Станковић.
Он додаје да не постоји неки масовни облик притиска на запослене у јавним предузећима, наводећи да су они једнако грађани као сви други и могу, када остану сами са листићем, да се определе како год желе.
Коментаришући најаву Драгана Ђиласа да је међустраначки дијалог последња шанса да се изађе из кризе на миран начин и дође до слободних избора, те да ако се то не деси, онда следи исход који не може бити добар и предстоје протести", Станковић је рекао да нема потенцијала да се направе масовне демонстрације на улицама.
"Са улицом као са актером у политици је завршено 5.октобра", оценио је аналитичар Дејан Вук Станковић позивајући се недавна искуства са протестима иницијативе Не давимо Београд или рецимо оних који су организовани поводом пребијања политичара Борка Стефановића у Крушевцу.
"Улица је била вентил за пражњење негативне политичке енергије, али није била арбитар у политичким догађајима. Од 5.октобра улица нема ту врсту делотворности коју је имала током 90тих година и тада је улица ишла у пакету са демократским променама", рекао је Станковић.
