Подсећа се на тврдњу Константина Кулеа, заменика шефа посланичке групе Либерала у Бундестагу, који је навео да је “српска Влада Путинова продужена рука на Балкану“, а слично је рекао и Михаел Штибген, демохришћански министар унутрашњих послова покрајине Бранденбург.
Наиме, они су тврдили да Србија циљано без виза пушта у земљу људе из Индије, Туниса, Бурундија или Кубе како би ови отишли у ЕУ и тражили азил. Штибген је то назвао “азилним туризмом“ који Србија подржава. Немачки политичари су тражили да се преиспитају преговори Београда о приступању ЕУ или новац из претприступних фондова.
Но како пише Франкфуртер алгемајне “Сумње у Србију су разумљиве, али у овом случају неодрживе. Свакако не доприноси поверењу то што се балканска земља није прикључила санкцијама против Русије. Али промашене су оптужбе да Србија по Путиновом налогу минира ЕУ тако што подстиче ирегуларне миграције.“
Лист наводи да је главни циљ председника Србије Александра Вучића да “ојача своју моћ. Тешко да ће он ризиковати озбиљан конфликт са ЕУ где се налазе далеко најважнија тржишта и трговински партнери Србије – све док његово одржање на власти не зависи од тога.“
Наводећи да ЕУ није срећна што – поврх 4,5 милиона украјинских избеглица – сада преко Србије стиже и један број миграната из Индије или Бурундија, франкфуртски лист се осврће на претње које се због тога упућују Србији: “Упозорења на могуће замрзавање приступних преговора су тупи мач против Београда. Ти преговори годинама стагнирају. Њихово прекидање не би оставило утиска у српском становништву које је ионако критично према ЕУ. Уз то, ни међу заговорницима ЕУ у Београду скоро нико више не верује да је приступање ЕУ реално“, додаје се у тексту. “Једнако тако би Србији могло да се прети забраном приступа Марсу.”
Друкчије је, пише Франкфуртер алгемајне, са темом коју је поменула европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон – да ЕУ укине безвизни режим за грађане Србије за путовања у Шенгенски простор.
“То би јако погодило српску привреду, као и претежно урбано становништво које путује, али и власти. То је најубојитије оружје у бриселском арсеналу“, коментарише лист.
Од 2013. у ЕУ постоји механизам за тако нешто, рецимо за случај да из одређене земље дође “знатан и изненадан“ пораст броја ирегуларних миграната.
Кад би српским грађанима опет биле уведене визе, “многи у Србији би се сетили времена санкција, ратова и аутократе Слободана Милошевића”, пише Франкфуртер алгемајне. “Тај осећај изолације је приликом укидања виза 2009. спао са земље као тешка ноћна мора, био је то прави преокрет. Бес због повратка у тамна времена усмерила би се сигурно и против српске Владе.“
Али, додаје лист, председник Вучић је већ реаговао на упозорења. У новембру ће истећи два српска споразума о безвизним путовањима – са Бурундијем и Тунисом – док Брисел притиска да се исто учини и са Индијом.
“Дакле, Европска унија ипак још има утицај на Балкану, јер је визном либерализацијом дала нешто што државе региона не желе да изгубе“, закључује Франкфуртер алгемајне.
Дојче веле
