Странке које су најавиле да ће на изборима учествовати подржавају такав предлог, који за сада није отишао даље од медијских спекулација, док партије које су за бојкот тврде да би таква одлука још више учврстила њихов став. Упозорење да се изборно законодавство не мења у изборној години нема упориште ни у једној законској нити уставној норми, већ је пре свега ствар договорене парламентарне праксе. Но, ако је владајућа коалиција заиста решена да промени изборни закон и уведе нижи праг, не постоје никакве правне препреке да то и учини, па макар и последњег дана заседања Скупштине Србије уочи расписивања избора.
Идеја о смањењу цензуса није нова, а три одсто као некаква граница спомиње се већ годинама. Но, ваља напоменути да се смањење прага с пет одсто није спомињало излоловано, већ се углавном тицало предлога који би важио за такозвани степенасти цензус. То би значило да се тих три одсто односи само на то када нека партија излази на изборе сама, док би за коалиционе листе важио виши цензус, зависно од тога с колико „савезника” се улази у изборну утакмицу.
Такву идеју навео је и потпредседник СНС-а Миленко Јованов, у оквиру дискусије која се повела на друштвеним мрежама. Истичући да идеја с изборним прагом од три одсто није лоша, додао је да би „идеално било да то важи за странке које самостално излазе на изборе, да за коалицију двеју странака буде седам одсто, а за коалицију три и више – десет процената”. Наводи да би за мањинске листе требало да остане природни праг, али „уз оштрију контролу веродостојности”.
„Тако би странке биле мотивисане да излазе самостално. Коалиција би им значила и већи изазов, али су ту и две организације, две инфраструктуре, више средстава и других ресурса. Али, опет, ствар избора и циља који се жели постићи”, коментарисао је Јованов.
На председничким изборима у Србији који су одржани 2017. године право гласа имало је 6.724.949 бирача. Ако би се као пример узела излазност око 50 посто, или око три милиона гласача, за улазак у парламент било би довољно 90.000 гласова, уместо садашњих 150.000.
Иначе, да би се учествовало на парламентарним изборима, потребно је да се поднесу потписи подршке најмање 10.000 бирача.
Опозиционе странке различито тумаче позадину идеје о смањењу цензуса. Док једни кажу да би, имајући у виду истраживања јавног мњења, то био добар начин да у парламент уђу различите опције, опозиција која заговара бојкот поново говори о жељи власти да кроз скупштинска врата уведе „лажне опозиционаре”. Председник „Двери” Бошко Обрадовић чак сматра да, у случају да „ изборни закон може да се мења два месеца пре избора, и избори могу да се одложе за девет месеци”.
Посланик СНС-а Владимир Ђукановић тврди да је идеја о смањењу цензуса потекла баш од напредњака.
– Нико из Европског парламента није то тражио од нас – рекао је Ђукановић. – Радимо себи на штету јер ћемо имати мање мандата, али то је један демократски, не уступак, него искорак да би народ имао што више својих представника. Није баш једноставно када видите да је 400.000 гласова остало испод цензуса, то није у реду. Ови који бојкотују инсистирају на бојкоту и не одговара им ни цензус од три одсто. Ја тврдим да они не би ушли у Скупштину и кад не би било цензуса.
Посланица опозиционе Странке модерне Србије Татјана Мацура подржава смањење изборног цензуса, али се и она залаже за његово степенасто успостављање, „да би се обесмислиле малверзације”. За једну странку на листи, по њеном уверењу, довољно је три процента, али за коалициони наступ цензус треба повећати. Она предлаже да за две странке он износи четири процента, а за три пет одсто, уз даље повећање ако је коалиција бројнија. Ипак је упозорила:
– Није пракса да се то ради у изборној години, ал’ добро... за све то мора и јавна расправа, а пре тога анализа – да ли уопште имамо времена за то? – навела је Татјана Мацура.
Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић каже да јесте демократско правило да се изборни услови не мењају у изборној години, али да то треба доживети као Вучићеву жељу да наше друштво учини што нормалнијим. По његовим речима, Вучић и СНС ће неспорно имати најјачу листу, која ће с избора изаћи с најјачим резултатом, а по важећем закону, њима би припали и важећи гласови оних листа које нису прошле цензус.
– То значи да би имао заиста јаку посланичку групу, али то није добро за земљу – наводи Јовановић.
Подсећа и на то да је управо део опозиције који је сада највећи критичар тог потеза, 2008. године, месец пре избора, променио изборне услове и цензус, који је био три одсто, подигао на пет. Оцењује да су то учинили искључиво с амбицијом да ЛДП, који је долазио, што више зауставе. Јовановић истиче и да је цензус од пет одсто веома суров, да је потребно гледати ширу слику, а не појединачне странке.
– На то гледам као на Вучићеву жељу да политику врати у Скупштину и да нам макар пружи шансу да будемо нормални јер не можемо пронаћи ништа добро у рововима ископаним по улицама градова у Србији – рекао је Јовановић.
Директор „Ипсосовог” сектора за истраживање јавног мњења Марко Уљаревић кометарисао је наводе дела опозиције да се изборни услови не мењају у изборној години, уз оцену да „то није добар аргумент”. Казао је да је проблем с цензусом, уколико је он висок, то што у једном тренутку дође до девијације изборног система и он се претвори у своју супротност. Како је појаснио, 2014. године у Србији било је 20 одсто расутих гласова, односно петина популације је гласала за некога ко није добио своје представнике у парламенту. Навео је да с мањим цензусом постоји и боља репрезентативност, а у случају фрагментиране опозиције и високог цензуса, долази се до тога да се праве коалиције које немају никаквог смисла, па у парламенту чак немају заједнички посланички клуб.
– Ту девијацију можемо спречити смањењем цензуса – тврди Уљаревић.
Опозициони посланик Ђорђе Вукадиновић казао је да смањење цензуса није довољно и да то, само по себи, не решава ствар, али „просто је демократска мера”. Подсећа на то да „од 300.000-400.000 гласова који не пређу цензус, половина иде владајућој странци када се гласови касније равномерно деле. Тако они имају бонус, који сада смањују”.
Светлана Станковић
