Наиме, запослени у косовском јавном сектору процењују да нису третирани равноправно у Нацрту закона о платама те захтевају изједначавање.
Мурсељ Зимбери из Синдиката јавних службеника изјавио је да ће, ако не буду добили писану одлуку о испуњавању њихових захтева од Владе, у понедељак почети штрајк.
"Све општине су категоричне да ћемо ући у штрајк. Ако се наши захтеви за изједначавање плата не испуне, онда смо присиљени да штрајкујемо. Ми као синдикат не можемо их спрецити", изјавио је Мурсељ Зимбери, а преноси "Газета експрес".
Штрајку це се придружити и радници у јавној администрацији, а то је саопштио председник синдиката јавне администрације, Ндуе Каљај.
"Искрено, толико смо игнорисани, тако да је једини начин да се испуне наши захтеви, као што раде и друге категорије, штрајк", изјавио је Каљај.
Око 500.000 ученика и студената на Косову остало је 24. јануара код куће јер је штрајк просветара, који траже за 30 одсто веће плате, ушао у другу недељу, пренео је Ројтерс.
Лекари и рудари су такође ступили у штрајк тражећи повећање плата, а штрајком су запретили и други запослени у јавном сектору, након што је предложен закон којим би се повећале плате запосленима у владиним службама.
Прошлогодишње велико повећање плате премијеру Рамушу Харадинају - са 1.443 на 2.950 евра - такође је разгневило неке запослене у јавном сектору, напомиње Ројтерс.
"Први корак који ће владини званичници направити јесте повећање плата самима себи и свом особљу, а нас ће оставити у беди", рекла је Кадире Пренићи, наставница у освновној школи у Приштини.
Њена плата би се повећала, наводи британска агенција, на 621 евро са 478 евра месечно уколико се задовоље захтеви штрајкача - што је скоро двоструко више у поређењу са платом од 370 евра у приватном сектору на Косову, где је трећина радно способног становништва незапослена.
Ројтерс указује да је просечна плата у јавном сектору на Косову 520 евра месечно.
Руд Вермелен, представник Међународног монетарног фонда на Косову, каже да би повећање плата од 30 одсто било превелики терет за економију, за коју ММФ очекује да ће ове године остварити раст од 4,2 одсто, у поређењу са растом од четири одсто 2018.
Ројтерс оцењује да већи привредни раст не би повећао животни стандард косовских грађана и напомиње да због корупције и политичке нестабилности већина страних инвеститора зазире од Косова откако је прогласило независност од Србије 2008.
