Пашалић је упозорио да смо сведоци да цивилизована, демократска расправа и размена аргумената све чешће уступа место вербалним и физичким обрачунима све више и међу учесницима у јавном животу, који на тај начин промовишу насиље као легитиман вид политичке борбе.
“Имајући у виду да је политичка борба најинтензивнија током изборних кампања, апелујем на све политичке чиниоце, да буду свесни своје одговорности и бескомпромисно се придржавају принципа функционисања модерне демократске државе, каква Република Србија претендује да буде”, навео је Пашалић у саопштењу.
Институција Заштитника грађана, како је саопштено, са посебном пажњом наставиће да прати поступања свих органа који су укључени у спровођење предстојећих избора у циљу заштите изборних права грађана.
Пашалић је подсетио на обавезу органа јавне власти, који организују изборни процес, да обезбеде законом предвиђене услове како би сви држављани Србије у пуној мери остварили своја бирачка права.
Нарочиту пажњу је, каже, неопходно посветити обезбеђивању потребних услова за остваривање бирачких права особа са инвалидитетом, старијих и болесних, којима је због различитих физичких и информативно-комуникационих препрека често отежано или потпуно онемогућено да равноправно учествују у одлучивању и изразе своју политичку вољу.
У циљу унапређења изборног процеса и ради његове пуне доступности особама са инвалидитетом, Заштитник грађана постао је члан Групе за консултације о инклузивном изборном процесу и правилима, како би кроз заједнички рад заинтересованих страна били израђени конкретни предлози за унапређења изборног процеса, укључујући и предстојеће изборе.
Пашалић подсећа на обавезу употребе језика националних мањина при штампању изборног материјала у општинама где су језици националних мањина у службеној употреби, као и на обавезу заступљености представника националних мањина у органима за спровођење избора у национално мешовитим јединицама локалне самоуправе.
Неопходно је каже Пашалић, обезбедити услове да се изборни процес на законом предвиђен начин спроведе и у заводима за извршење кривичних санкција како би своје бирачко право остварила и лица лишена слободе.
Такође, подсећа Пашалић, држављани Србије који живе ван граница земље нису увек били у могућности да остваре бирачко право, иако су, преко дипломатско-конзуларних представништава, благовремено поднели захтеве да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће гласати у иностранству.
