Миливојевић каже за Танјуг да се таква могућност промене граница не уклапа у трансатлантски концепт, према ком је могуће верификовати нове границе на Балкану, али само не оне које подразумевају Србију без Косова и Метохије.
"То је концепт од којег они не одустају и који подразумева апсолутну заштиту суверенитета и територијалног интегритета БиХ", каже Миливојевић.
Наводећи да је било и спекулација везаних за нове границе по етничком принципу, Миливојевић каже да се то показало такође као нешто што не би ишло у прилог миру и стабилности и што би довело у питање и више од граница бивше Југославије.
Као пример за то наводи евентуално "велику" Албанију и каже да би то довело у питање суверенитет и територијални интегритет и Србије, и Грчке, Северне Македоније, Црне Горе, а то је нешто што не одговара ни НАТО-у, ни ЕУ.
Подела БиХ би довела у питање безбедност и стабилност у региону имајући у виду став бошњачке стране јер би се направиле велика Хрватска и велика Србија, каже Миливојевић и додаје да би се отворила многа питања у ситуацији када су већ многа питања остала нерешена.
"Отворила би се многа питања у ситуацији када су нека већ отворена, када ни ове границе нису утврђене, када ни косовско питање није решено и када не постоји могућност да Србија прихвати признање косовске независности. У тој ситуацији тешко да би тако нешто могло да одговара", наводи некадашњи дипломата.
Миливојевић напомиње да нема јасне потврде да је Јанша и урадио тако нешто и подсећа да се Амбасада САД у БиХ већ огласила по том питању истичући да је за Америку БиХ јединствена целина и да се држе Дејтонског споразума.
Такође, постоји и демант или, како каже Миливојевић, макар "ограда" од тога из кабинета словеначког председника Борута Пахора који је то демантовао тако што је рекао да није упознат са тим.
"Ти деманти су чињенице", каже Миливојевић и напомиње да словеначки премијер има мотив да тестира реакције на ту причу у региону јер предстоји словеначко председавање ЕУ од 1. јула, али и због унутрашњих проблема у Словенији, где кохабитација не функционише на најбољи начин.
"Очигледно је да Словенија има амбицију да преко различитих механизама буде координатор у региону имајући у виду значај региона за ЕУ и жељу Словеније да и на тај начин афирмише своју позицију. Исто важи и за премијера Јаншу. Да ли је ово о чему се говори најбољи начин за то, ја нисам у то потпуно уверен", каже Миливојевић.
Када је реч о Србији, њој не одговара отварање тог питања на такав начин, истиче Миливојевић и каже да Србија стоји иза поштовања суверенитета и територијалног интегритета и Црне Горе и БиХ, али у исто време инсистира да се поштује и њен суверенитет и територијални интегритет на тој принципијелној основи.
"Преко те тезе о великој Србији се отвара притисак на Србију да се прогласи кривом за ситуацију у региону и да се на њу врши притисак да пристајањем на неке моделе, на оно што је у интересу трансатлантске заједнице, практично одблокира процес који не може да се заврши, а који иде у прилог ставу да се призна независност Косова", закључио је Миливојевић.
