"Не усуде се томе супротставити. Не знају да ће то скандирање, ако му се не стане на крај, напослетку убити Хрватску. Данашња службена идеологија нема у себи идеју помирења чак нити у мери у којој ју је имао председник Туђман. На темељу ње гради се искључива Хрватска, у којој је вишак Милорад Пуповац, али и десетине других саборских заступника", казао је Пуповац у интервјуу за ријечки Нови лист.
Председник СДСС-а изјавио је у среду у Сабору да је Хрватска земља мржње и етнички мотивираног насиља. Он сматра да је то морао рећи.
"Била је у последње вријеме серија насилних инцидената, а права је реакција изостала. И у Сабору се такоде могу чути поруке мржње према припадницима ромске и српске мањине, као и према различитим политичким противницима, каквих дуго није било у хрватском парламенту. Такво је стање и у медијима, на друштвеним мрежама, на стадионима, концертима, по фасадама зграда...Али, нема адекватне артикулације те чињенице и онда је требало експлицитно рећи о чему се ту ради, а Сабор је свакако место за то", каже Пуповац.
Он додаје да је говор мржње и историјски ревизионизам злочина почињених током Другог светског рата, те вербалног или невербалног насиља, попримило такве размере да ће, уколико се на њих на време не упозори, по бројности постати такви да ће их видети и просечан човек, који их овог тренутка још не види.
"Да се разумемо, кад говорим о мржњи не мислим на народ. Просечан грађанин у Хрватској нема потребу за мржњом него је осећа као терет. Немали број људи напушта ову земљу не само због економских разлога, него и зато што не желе живети тамо где се до ове мере развија нетолеранција према другима и друкчијима", каже Пуповац.
На питање да ли располаже с подацима о исељавању Срба из Хрватске, он каже да нема таквих података.
"Но, знамо да и припадници етничких мањина и Хрвати одлазе зато што, од 2013. надаље, насилни акти повезани с политиком, фудбалом, верским обредима или неком врстом музике, продиру у јавни простор и људи осећају страх или се уздржавају од партиципације у неким активностима. На пример, поједини људи не желе учествовати у изборима, као кандидати или гласачи, или се појављивати на местима где се налазе телевизијске камере, попут православних цркава у време Божића", наводи Пуповац.
Сматра да је "све започело нападима на Владу Зорана Милановића као ненародну и насилним демонстрацијама у Вуковару против ћирилице".
Пуповац наводи да је Милановић хтео државу утемељити на грађанским вредностима, толеранцији, па и одређеној обнови суверености у европским пословима, али да је "већ у мандату његове Владе започет пројект обнове рата, усмерен на рушење и Милановица и Иве Јосиповића".
"Њих су двојица рушени ратном реториком и милитаристичким средствима. С том врстом програма и политике на власт је дошао ХДЗ Томислава Карамарка, дошла је друкчија Хрватска", каже Пуповац и додаје да се од 2013. Хрватску жели градити на платформи политичког католичанства.
Пуповац оцењује да пораст национализма и ксенофобије није само европски него, нажалост, светски тренд, али да "у Хрватској имамо једно ендемско стање које је повезано с тим трендом".
"Део актера који у Хрватској воде овакве кампање сигурно су повезани с иностраним ултрадесним и конзервативним организацијама. Желе се променити уставне вредности Хрватске", сматра Пуповац.
