На питање новинара да ли је уступак националистичком делу бирачког тела једини разлог сталног тактизирања хрватских власти тим поводом или је посреди још нешто, он каже да је "посреди опрез, а можда и страх, од националистичко-верских политика које су толико ојачале да могу контролисати, блокирати, а по потреби и оспоравати сваку политику која је много прогресивнија од њиховог курса".
"Када су аустријске црквене и световне власти одлучиле да забране Блајбург, синхронизирано су деловале и држава и црква. То није био случај и задуго неће бити кад је посреди Јасеновац. Јасеновац, засад, у најбољем случају има статус другоразредног места комеморације. Али не за нас и за друге народе жртве и не ни за противнике таквих националистичко-верских политика", казао је Пуповац.
На констатацију да су Срби у Хрватској бројчано на нивоу статистичке грешке и питање зашто се и даље води кампања против њих, инструише мржња и ко то ради, Пуповац наводи да "број Срба у Хрватској према попису 2011. износи 4,36 одсто од укупног становништва, или 186.633 оних који су се на том попису изјаснили као припадници српског народа".
"С обзиром на тадашњу и данашњу атмосферу, број оних који се нису изјаснили није занемарљив и сигурно премашује овај број. Свеједно, он је или у оквирима или нешто изнад онога који је Фрањо Туђман током рата најављивао да ће бити - између три и пет одсто", рекао је Пуповац.
Он је оценио да "разлога за обновљену појаву јавног манифестирања мржње има више".
"То је у првом реду обновљени националнистичко-верски покрет који је започео с ослобађајућим пресудама ратним генералима Готовини и Маркачу и уласком Хрватске у ЕУ. Тад је неко рекао, постигли смо све, сад је још остало да градимо свој национални идентитет. И од тог времена гради тај идентитет кампањама попут антићириличне у Вуковару, негирања Јасеновца и других ендехашких стратишта, те обнављања анимозитета из ратног распада заједничке државе", навео је Пуповац.
Упитан зашто је и сам био предмет мржње, пошто је на карневалу у Каштелима код Сплита паљена лутка с његовим ликом, одговорио је да је то "зато што споменути националистичко-верски покрет у Хрватској не може прихватити да водећи људи и водеће институције српске заједнице у Хрватској имају своју памет, говоре својим језиком и делују вођени идејом слободе свих, па и Срба у Хрватској".
Он ипак оцењује да већинска Хрватска није непријатељски расположена према својим грађанима српске националности и да су "у многим срединама односи нормализовани, али како десни екстремизам јача, онда се обнављају предрасуде и мржња према Србима и уопште према другим и другачијима".
На констатацију новинара да су званични односи Србије и Хрватске у некој фази "хладног мировања" и питање како они изгледају из Загреба, Пуповац је рекао да "ако питате Србе у Хрватској, они осећају двоструку хладноћу тог односа, па тиме, као што је то увек било, плаћају двоструку цену малог хрватско-српског рата након рата".
"Али, упркос свим нашим искуствима овде, чини ми се да се у међусобним односима хрватских и српских политика не повећава хладноћа, већ равнодушност. Неки су контакти обновљени. Недавно су се састали министри културе, а потом и министри правосуђа, а треба да се сусретну и министри туризма. Премијерка Брнабић је ових дана у Дубровнику на конференцији 16+1. Ускоро долазе и представници који се баве несталима, тешким питањем од велике важности за међусобне односе, у случају којег би требало смањити његову политичку, а повећати хуманитарну и комеморативну димензију", казао је лидер СДСС-а.
У вези са најавом да ће његова странка самостално изаћи на предстојеће изборе за Европски парламент да би кампању искористили за "неку врсту еманципаторског циља", Пуповац је упитан какве су шансе да се неки Србин нађе у Европском парламенту?
"Наша ће кампања бити еманципаторска. Значи храбра и одлучна да допринесе ослобађању од грча. Успемо ли у томе, успећемо да добијемо толико гласова да можемо рачунати на један мандат. Много би нам користила помоћ свих оних наших сународника који се налазе у Србији а имају хрватско држављанство да се пријаве за гласање у конзулатима, ако немају личне карте, или да дођу у конзулате на гласање, ако их имају. Први српски посланик у Европском парламенту био би и њихов посланик", навео је Пуповац.
