Не случајно, у Приштини је ових дана, на годишњицу тог злочина, и Вилијем Вокер, главни спонзор и протагониста Рачка, по чијем налогу је за 45 пронађених тела, наоружаних припадника тзв. ОВК, у том месту, речено да су цивили, а за њихову смрт су оптужене снаге безбедности тадашње СРЈ.
Извештај Вокера, који је тада био шеф Мисије ОЕБС-а на КиМ, да су владине снаге у Рачку починиле масакр над недужним цивилима, био је пресудан за одлуку НАТО да СРЈ буде бомбардована само два месеца касније.
Упркос негирањима званичног Београда, западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.
„Случај Рачак” исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер власти у Београду нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом.
Циљ Вокера и Запада био је да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.
Насупрот томе, три екипе форензичара - југословенска, белоруска и финска - утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине, као и да су на рукама убијених пронађене честице барута.
Да масакра над цивилима није било потврдио је, индиректно, и Хашки трибунал, који је после изношења доказа Слободана Милошевића, да су у том месту вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих - овај случај је избрисан.
Истина о Рачку остала је дуго скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен.
Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је након дешавања из јануара 1999. године говорио да сви треба да запамте шта се догодило у Рачку...
Медији су пре две године пренели изјаву финске форензичарске Хелене Ранте да јој је Вокер „диктирао” како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову, као и да мора да корисити реч масакр...
Према званичној верзији садржаној у извештају МУП-а и у записнику истражног судије о увиђају, у Рачку је дошло до сукоба наоружаних Албанаца са српском полицијом.
У извештају се наводи да је том приликом погинуло четрдесетак Албанаца, који углавном нису били у униформи, али су сви имали топлу вишеслојну одећу, а велики број њих и истоветне војничке чизме, те су већином поседовали ватрено оружје, које су тада и употребили.
Село Рачак је, иначе, било окружено рововима, ту се налазио један од штабова терористичке ОВК, а на месту догађаја су пронађене и велике количине оружја и муниције.
Судија Даница Маринковић и данас сведоци о увиђају који је својевремено обавила у Рачку.
Тада је, каже, утврђено да није било масакра и да погинули нису недужни албански цивили, већ припадници ОВК, о чему, иначе, постоји обиман доказни материјал са фотографијама, укључујући и гомилу оружја која је пронађена у селу.
Своја сведочења о Рачку и другим догађајима на КиМ Маринковићева, сада пензионисани судија Апелационо суда, у Крагујевцу изнела је у књизи "Судија у рату и миру - сведочим".
Сведок дешавања тих година на КиМ, новинар француског Фигароа, Рено Жирар, је, почетком маја прошле године за српске медије испричао да су он и колегиница из Би-Би-Сија били у Дечанима, када су се припадници ОЕБС жалили да Албанци не поштују прекид ватре.
А када је, како је рекао, увече стигао у хотел "Гранд" у Приштини, где се налазио српски информативни пункт, добио је саопштење да су регуларне снаге Србије током тог дана извршиле успешну антитерористичку акцију у Рачку.
Сурадан је, каже, отишао у Рачак, где је затекао униформисане припаднике тзв. ОВК у целом селу, који су им "војнички сукоб представили као масакр цивила".
И француски новинар Жан Луј Трамбле, који је такође у магазину Фигаро објавио репортажу о страдању Срба на КиМ, пролетос је за београдске медије рекао да су догађаји из Рачка и све што их је пратило били, како је истакао, највећи „фејк њуз“ с краја 20. века и један од првих из нове ере.
У агресији НАТО снага на СРЈ, која је трајала 78 дана, страдало је према неким подацима три хиљаде грађана СРЈ, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.