Кад се све оголи, шта су стубови њихове кампање? Шта нуде Србији и грађанима? Моле бога да нам ЕУ укине приступне фондове, јер мисле да би то ослабило Вучића.
Надају се да ће Брисел наредити страним инвеститорима да не инвестирају у Србију.
Против кога је то? Директно против Србије, за чију будућност се наводно залажу.
И још директније против грађана које тобоже спасавају.
Имам неколико питања за све опозиционе странке које сматрају да је Америци, Холандији и Немачкој више стало до добробити Србије, него Србима. Хоћете ли поново разоружати Војску Србије? Хоћете ли савремено наоружање које је купљено од 2014. поново претопити у старо гвожђе? Или ћете нове хеликоптере, авионе и тенкове распродати аукцијски, како сте продали све српске фабрике? Хоћете ли војнике свести на ниво корисника народне кухиње? И хоће ли вам у томе помоћи ваши нови савезници Двери, ДСС и Заветници? Хоћете ли разорити брзу пругу и нову железничку станицу Прокоп? Хоћете ли стопирати градњу моста у Новом Саду? Затрпати гараже код Танурџићеве палате и Бановине? Хоћете ли се поново, као док сте „демократизовали Србију” одрећи бораца и битака на Кошарама и Паштрику? Остајете ли код тога да ћете изместити споменик Стефану Немањи на најдаљу периферију? Хоћете ли Косово и даље сматрати сувишним теретом, ког се, што пре, треба одрећи да се остваре снови ваших иностраних ментора? Шта о томе кажу Милица, Бошко и Милош? Је ли „косовски завет” само згодна флоскула? Мамац за наивне? Удица за лаковерне?
Имам и неколико питања за десницу. Хоћете ли помоћи Ђиласу да опет створи маркетиншку хоботницу која ће приморати цео државни апарат, сва министарства, јавна предузећа и установе да се оглашавају само преко ње? Хоћете ли му помоћи да опет, као до 2012. уцењују домаће приватнике и стране компаније да се оглавашају преко његових агенција? Ви сте против субвенција страним фирмама. Ђилас и Мариника подржавају странце. Како ћете разрешити тај неспоразум? Али, хајде да оставимо приведу по страни. Није то тема на којој сте сви заједно изградили своје каријере. Вас раздвајају четири најважнија политичка питања за све Србе: Косово, Сребреница, Европска унија и Русија. То је неизбрисива еквидистанца. Непремостива провалија.
Шта би се десило? Шта је могући исход? Ко би шта прихватио? Ко би се чега одрекао? Како би састављали владу? На којим принципима? Не можемо да се договоримо око Косова, ЕУ, Русије, али ћемо се договорити. О чему? О доласку на власт! Шта би рекли? Нећемо причати о томе, то су небитне теме?
Постоје само две опције. Или ће Милош Јовановић, Бошко и Милица пристати да уведу санкције Русији; прихватити Мариникине конфабулације да је у Сребреници почињен геноцид; да је Европска унија боља од БРИКС-а и признати да борба за Косово за њих није ништа више од слогана Арканових навијача о Космету срцу Србије. Ако то није могуће, онда то значи да ће Ђилас, Мариника, Понош, Лутовац, ПСГ, Добрица и Лазовић пристати да се одрекну ЕУ; да ће Русију и БРИКС прихватити као своју нову тачку ослонца и да ће заједно са Бошком и Милошем Јовновићем с пушкама у рукама ићи на Косово. Ништа од тога!
Зашто би се оптерећивали осетљивим, сложеним и судбоносним политичким питањима? Њихове амбиције не сежу даље од голе аритметике. Како обезбедити довољно сабирака који ће дати збир већи од 50. Као код Дијега Фузара, другачије мишљење које презентују је најобичнија маска. Опсенараски плашт. Димна завеса за грађане! Они мисле исто, а супротстављене политике су осмислили из пуког прорачуна да постоје скупови грађана који су наклоњени таквим идеологијама. Они се обраћају тим, разједињеним кристалима масе у нади да би им они својим гласовима могли помоћи да поново испразне државну касу. Свети Амброзије је забележио да су се у његово време политиком бавили непринципијелни користољубивци без икакве политике, осим идеологије тренутне користи. Живимо као да ћемо сутра умерети, а пара смо награбили, и још нам треба, као да ћемо живети заувек, рекао би Јероним. Зашто би грађани прихватили такве аргументе? На ово питање нема логичног одговора!
Несрећници, зашто веслате унатраг? Речено је у бици код Саламине. Србија се налази у тој борби. Између сигурне будућности коју нуди Вучић и извесног повратка у пљачкашку прошлост који нуди опозиција.
Милорад Бојовић
(Аутор је стручњак за односе с јавношћу)
БОНУС ВИДЕО
