Пише: Милорад Бојовић
Волтер Липман и Едвард Бернајс дефинисали су правило да је најуспешнија она кампања која нуди нешто што је корисно за обичне људе, а фундаментално нервира снобове, који себе доживљавају као елиту. Опозициони десант на сиромашне због појефтињења 20 основних животних намирница, снижавања камате на стамбене кредите и пораста минималца за раднике је емпиријски доказ веродостојности њихових теорија.
Одмах по објављивању одлуке Народне банке о снижавању камате на кредите, лист који није јуче, а још мање сутра, на централним странама је штампао текст оксиморон, најављен и на насловној страни. Текст почиње речју иако, забрањеној у добром новинарству. Кад сам 2003. и 2004. писао за новине „које нису јуче, а нису ни сутра”, сваки текст који почиње са иако завршавао је у канти за смеће. Новинар је особа која доноси новости, а не особа које износи приватно мишљење, сматрали су тадашњи уредници листа „Ни јуче, ни сутра”, који данас након еволуције у таблоид, углавном штампа приватна, погрешна мишљења свог власника и њему блиских индивидуа.
У тексту се наводи да је одлука Народне банке о ограничавању каматне стопе обрадовала грађане, али да је треба сматрати нерационалном, јер штети интересу банака. Текст листа заробљеног између прошлости и будућности, признаје да постоји велики број грађана који се боре с отплатом кредита, али да то онемогућава његову преувишеност - профитирање банкарског капитала, сакривајући се иза фраза о слободи тржишта и тржишне привреде.
Шта жуља „Ни јуче, ни сутра”? Народна банка забрањује банкама да у наредних 15 месеци корисницима првог стамбеног кредита, који су се до јула прошле године задужили до 200.000 евра, наплаћују камату већу од 4,08 одсто. Новим дужницима до истог износа сме да се наплаћује само камата која је уговорена на дан потписивања уговора. По истеку 15 месеци банкама је забрањено да грађанима наплате разлику која је настала. Шта је ту лоше? Ништа, осим што су банке онемогућене да искористе утицај Плутона на помрачње сунца за подизање камата. Јер, шта год тврдили „Ни јуче, ни сутра” и њихови саговроници, чињеница је да су банке искористиле пандемију Ковида 19 и рат у Украјини за безраложно и неоправдано подизање камата.
Један банкарски стручњак, који је за три године девалвирао домаћу валуту са 78 на 120 динара за један евро, каже да није добро да држава својим одлукама нарушава тржишне уговоре. Што ће рећи - није добро да држава помаже својим грађанима, него треба да помаже банкама да се још више неосновано богате. Банкарски стручњак, који није умео да заштити динар од увозничког лобија, обмањује јавност да су кредити данас јефтинији него икад. На који начин је онда фиксна рата за кредит од око 90.000 евра порасла за око 100 евра за само две године? Банкарски стручањак каже, шта ћемо ако нам се банке наљуте? Нека пита Исланђане да ли лошије живе зато што су одбили да санирају губитке страних банака, и што су их малтене протерали из своје земље. Он плачним гласом саопштава да ће банке претрпети губитке и да је недопустиво урадити тако нешто само зато да би 100.000 људи уштедело од 80 до 300 евра месечно. И још каже да бољи живот грађана Србије није добар за репутацију централне банке Србије! Бивши гувернер би морао да зна да централна банка не постоји ради добробити страних банака, него ради добробити њених грађана, зато се и зове народна. Вели и то да мера нема бог зна какав ефекат, и да није морала да се доноси.
Проверимо то. Ако је у питању 100.000 људи, како пишу медији, чији ће се распон уштеде на месечном нивоу кретати од 80 до 300 евра, и ако за средњу вредност узмемо уштеду од 140 евра, за 15 месеци је то уштеда од 210 милиона евра. Односно, толико ће мање зарадити стране банке, на отимачини од грађана Србије. Све у свему, лист „Ни јуче ни сутра” и банкарски стручњак за девалвацију домаће валуте, жале због две ствари - губитка банака и што камата није смањена богаташима који су узели милионске кредите.
Али, ту није крај опозиционог десанта на сиромахе. Левичари и десничари су се удружили у десанту на паризер, јогурт, сапуне и детерџенте, и друге производе, чије снижење представља значајну уштеду у кућним буџетима једног, не тако малог броја грађана Србије. Њихов аргумент је да није требало да појефтини тих 20 производа, јер их они не користе.
Снижења нису због оних који имају, него због оних који немају. Због људи који су обешћу политичких профитера остали без егизстенције. А зашто немају? Па зато што сте ви затворили готово све фабрике. Зато што је без посла званично остало пола милиона, а према подацима синдиката преко 800.000 људи. Продали сте странцима комплетну прехрамбену индустрију. Све млекаре, комплетну индустрију хлеба и пецива, индутрије меса и слаткиша, фабрике воде и сокова, пиваре. Ви сте против егзистенције сиромашних и данас када се противите доласку радно интензивних инвестиција.
Где ће да се запосле људи који су у паклу ваше транзиције остали без посла, које је прегазило време? Они покушавају да преживе, да школују децу и немају времена, нити новца да се са 50 или 60 година упишу на факултет. Једноставно, ако нема фабрика, они немају где да раде. Комунисти су им отели земљу да би их отерали у фабрике. Ви сте им отели фабрике да бисте их отерали на биро за запошљавање. У беду и дужничко ропство. За њих Вучић отвара фабрике, преговара о минималцу, појефтињује основне животне намирнице и смањује камате на кредите. Човек се не мери по снази самољубља. Уображености. Нити презрењу према другима. То што сте их, за време своје, 12 година дуге владавине, начинили убогим сиромасима, не значи да имају мањак врлине или доброг укуса. Не! Ви сте им одузели могућност да квалитетно живе. А њихова врлина не зависи од тога да ли ћете на Твитеру да се удостојите да их ословите људима. Не смета вама паризер! Цела Југославија је одрасла на паризеру. А ако је данас лошег квалитета, то питајте тајкуне којима сте продали месну индустрију.
Није паризер у питању. Вама су спорни његови конзументи. Ви заговарате повластице за снобове, никако за сиротињу, јер сноб је особа која верује само у своја права, без обавеза и дужности. И зато треба да истрајете у оцени да нису требале да појефтине основне животне намирнице. Јогурт, млеко, салама, детерџенти. Ни случајно. Нити намирнице које производе српске фирме. Требало је да појефтини луксузна роба мултинационалних компанија, да би могла да уштеди елита, у коју себе убрајате, гнушајући се људи којима су потребне јефтиније основне намирнице.
Предлажем да појефтине следећи артикли: сир чедар. Шпански пршут. Безглутенске презле од проса и хељде. Таљателе с куркумом. Крекери. Млеко од бадема и пиринча. Овсено, сојино и кокосово млеко. Кус-кус. Органско чиа семе. Уље и путер од кикирикија. Сирће од нара. Ољуштена хељда. Мусли. Лосос, бранцин и орада. Јастог и пипци од хоботнице. Пиво Гинис и Естрела. Вискији Чивас и Yек. Коњак Мартел. Томпуси: Цохиба Робусто Ресерва Цосећа, Монтецристо Гран Пирамидес и Монтецристо Сублимес Лимитед Едитион, Сан Цристобал де Ла Хабана (500 аниверсарио). Аранжмани за летовање на луксузним дестинацијама: Маурицијус, Сејшели, Доминиканска Република, Занзибар, Ко Самуи. И, наравно, појефтињења треба проширити на фенси кафиће у центру Београда. Изузетно је важно да појефтини капућино, сокови од цеђеног воћа, смутији.
Занимљиво је још нешто. Убеђени сте да је Вучић корпу с производима показао због својих бирача, због бот-људи, које толико мрзите. Каква погрешна мисао! Ви имате фундаментални сукоб са политичком перцепцијом и потребама народа. Немојте да мислите да једино његови бирачи једу паризер. И међу вашим следбеницима има оних који не живе тако добро као ви, јер сте им ви то омогућили за време своје владавине! Вучић је корпу показао да би њен садржај стигао до грађана који се информишу на вашим медијима. Који се информишу на вашим друштвеним мрежама. Ви сте били канал комуникације. Медијум преко ког је порука о снижењу цена основних намирница дошла до свих грађана Србије. Били сте његови бесплатни агенти утицаја. Његови рекламни агенти. И после се питате како вас побеђује на изборима.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу и народни посланик
