Јоксимовић је казала да то зависи од неформалног извештаја ЕУ о стању у области имплементације реформи и обавеза из Поглавља 23 и 24, који ће бити завршен у новембру, а према којем ће се, како је објаснила, земље ЕУ определити колико ће поглавља бити отворено са Србијом.
Србија има спремне преговарачке позиције и очекујем да се до краја финског председавања ЕУ одржи међувладина конференција и да буду отворено једно, два или три поглавља, рекла је Јоксимовић гостујући у Новом јутру на ТВ Пинк.
Упитана о могућим последицама одлуке ЕУ да не започне приступне преговоре са Скопљем и Тираном и евроскептицизмом који је у јавности изазвала таква одлука, министа је је подсетила на то како је изгледао почетак преговора Србије, која је 2012. године постала кандидат за чланство у ЕУ, годину касније добила датум започињања преговора, да смо у јануару 2014. отпочели преговоре, а прва поглавља отворили у децембру 2015. године.
Више од три године трајало је отпочињање преговора да уђемо у приступни процес. Не сећам се да је то тада перципирано као ударац и претња за стабилност региона, а ових дана смо се наслушали разних интерперетација и углавном катастрофичних и клаустофобичних наратива, приметила је Јоксимовић.
Поручила је да нема разлога за евроскептицизам, да Србија заслужује бржи напредак у процесу ЕУ интеграција, али да уважа тренутак у којем се налази ЕУ и која, додала је Јоксимовић, има своје проблеме, попут Брегзита и мигрантске кризе.
Истовремено је указала да је са самита лидера ЕУ у Бриселу поручено да ће се политика проширења и одлука о Северној Македонији и Албанији поново наћи на столу током самита ЕУ - Западни Балкан, који био требало да буде одржан у првој половини 2020.године у Загребу, током председавања Хрватске Саветом ЕУ.
Дакле, није речено апсолутно не, али је уследило разочарање, посебно Северене Македоније, због Преспанског споразума и многих тешких ствари које су успели да разреше. Очекивали су да ће само Северна Македонија добити датум, али ЕУ је очигледно перципирала да је ''пакет'' Скопље-Тирана важан за стабилност региона и зато се одлука односила на обе земље, појаснила је министар.
Нагласила је да се Србија не радује због такве одлуке ЕУ и да као земља кандидат није до краја задовољна темпом интегација, иако је у приступном процесу, за разлику од Северне Македоније и Албаније - које очекују датум отпочињања преговора, а отпочињајем преговора почиње приступни процес.
Сада је тренутак да покажемо да имамо вишак капацитета добре будућност него сталног самоуништитељског нагона да стално објашњавамо како је овај регион центар свих зала и ненапредовања, рекла је Јоксимовић.
У том контексту је истакла значај иницијативе председника Вучића ("мали шенген") којом је, како каже, показао најбољи европски манир унутаррегионалне сарадње, а то је модел слободе протокола људи, идеја, капитала, роба, услуга.
Вучић је превентивно овим механизмом показао да овај регион има своју будућност ако сви наступимо проактивно и са добрим намерама, истакла је Јоксимовић.
На констатацију да премијер Северне Македоније Зоран Заев цео Балкан ставља у визуру одлуке ЕУ, Јоксимовић је констатовала да је постојало несагласје у ЕУ уз оцену да су поједине земље уверавале Северену Македонију да ће добити датум за почињање преговора, али да се цео Балкан не може стављати у ту визуру јер су највеће државе Балкана - Румунија, Бугарска и Грчка, већ чланице ЕУ. минситар је рекла да не би требало да правимо паралелне светове тамо где их нема и да је заједнички циља да остатак Балкана уђе у ЕУ.
Поновила је да одлука ЕУ није добра и да Србија жали због тога и жели искрену сарадњу, као и да нашој земљи одговара да сви напредују и да испуњавању све критеријуме које је и Србија морала да испуни.
Истакла је да је важно да у наредних пола године све земље у региону заједно пораде на тим критеријумима и реформама и изразила спремност Србије да помогне земљама кандидатаима својим искуством из европских интеграција.
Коментаришући изјаве одлазећих представника ЕУ, Федерике Могерини и Жан Клода Јункера, да су могући сукоби уколико Западни Балкан не буде примљен у ЕУ, Јоксимовић је навела да у тим оценама нема зле намере, већ да је њихов циљ био да на виши ниво подигну разлог због којег је важно да овај регион буде активан у процесу европских интеграција.
Ипак, упозоравање на опасности погодује опасностима. Не треба да игноришемо и стављамо под тепих проблеме, али ако ћемо стално да ''звонимо'' на узбуну, онда опасностима то иде на руку. Мислим да овде има важнијих и бољих идеја као што је ''мали шенген'' који има политичку и економску димензију.
Јоксимовић се осврнула и на извештај аналитичког центра Европског парламента у коме се наводи је Србија фрустрирана због одлуке о Скопљу и Тирани и да се све више окреће Русији и Кини, оцењујући да је то легитимно виђење аналитичког центра ЕП али и да Србија није фрустрирана.
Постоје фрустрирани појединици,а не земље и владе, а Србија нема разлога да буде фрустрирана, ми смо високо мотивисани да урадимо све у циљу напретка наше економије, политичке стабилизације и бољег живота наших грађана, казала је министар.
Коментаришући примедбе ЕУ због сарадње Србије са Кином и Русиком, Јоксимовић је казала да Србија то ради због својих грађана и истовремено указала да су поједине земље ЕУ, попут Немачке и Холандије, прошле године знатно повећала обим трговинске размене са Русијом и поред санкција које постоје.
Додала је и да је за српску привреду значајан споразум који је Србија потписала са Евроазијском унијом.
То је тржиште од 183 милиона људи, али не треба испустити из вида да ЕУ има тржиште од 550 милиона потрошаћа - то грађани треба да знају. То не значи да не треба да потписујемо такве споразуме, то је наше право док не уђемо у ЕУ и то нико не може да оспори али важно је знати чињенице, нагласила је Јоксимовић.
Министар је прецизирала и да Србија више од 65% укупне трговинске размене остварује са ЕУ, а да са Русијом и Кином укупно имамо нешто више нега са земљама ЦЕФТЕ. Али не зато што они или ми нећемо више, већ зато што је то реалност наше економије и природан окренутост европском тржишту.
Упитана о изјави специјалног представника САД за Балкан, Метју Палмера, да је одлука ЕУ лоша и обесхрабрујућа и да ће лоше утицати на дијалог Београда и Приштине и који обећава европску перспективу ако дође до договора о КиМ, Јоксимовић је оценила да је реч о вишеслојној политици САД-а, ЕУ, Русије, па и Кине.
То су слојеви спољнополитичких полазишта САД-а, већ и ЕУ, Русије па и Кине, економских и геостратешких интереса. Наш европски пут је јасан, али важно је да разумемо свет у којем живимо, а мислим да влада у синергији са председником Вучићем добро промишљамо околности и актулени тренутак, али да никад не испуштамо крајњи и статешки циљ, а то је Србија у Европи, рекла је Јоксимовић.
