То се односи пре свега на негирање геноцида, слављење ратних злочинаца и покушаје рехабилитације особа умешаних у злочине почињене током ратова 90-их година прошлог века, наводи он у извештају објављеном на сајту СЕ.
Ревизионизам догађаја везаних за Други светски рат, запаљива реторика неких политичких лидера и етничка подела у образовању, додатно су појачали те поделе, каже Муижниекс.
Он додаје да је крање време да политички лидери у региону заједнички раде на решавању питања из прошлости и створе заједничку визију будућности.
Говорећи о питању несталих особа, он наводи да су државе правно обавезне да истраже тешка кршења људских права, укључујући и ово питање, и да испоштују право породица жртава да сазнају истину.
Од готово 40.000 људи који су нестали током ратова 1990-их, за више од две трећине је утврђено шта се са њима догодило, што је достигнуће незабележено на глобалном нивоу, наводи Муижниекс.
Он међутим додаје да успешан закључак овог процеса ометају одсуство политичке воље и неадекватни финансијски и људски ресурси за ексхумације и неопходан форензички рад.
Поред тога, са проласком времена потенцијални сведоци који би могли дати информације о масовним гробницама умиру или оклевају да сведоче.
Протеклих година откривено је неколико важних масовних гробница, укључујући оне у Томашици и Корићанским Стенама у БиХ, и у Рудници у Србији.
Без обзира на то, у одсуству истинског политичког дијалога на регионалном нивоу и без отварања свих војних и полицијских архива који могу садржати важне информације о несталим особама, у тој области биће постигнуто мало или нимало напретка, наводи званичник СЕ.
Он додаје да је битна и борба против некажњивости за ратне злочине на међународном, али и домаћем плану. Некажњавање охрабрује чињење и понављање злочина, наноси додатну патњу жртвама и има негативан ефекат на владавину закона и поверење јавности у правду.
У том смислу Муижниекс указује на кључну улогу Хашког трибунала, чији мандат истиче у децембру, у осигуравању да се одговорни за злочине и тешка кршења људских права приведу правди. Његово наслеђе зато треба представити и објаснити јавности у региону на убедљив и непристрасан начин, додаје он.
У извештају Муижниекс наводи да је приметан одређен позитивни развој у процесуирању ратних злочина на националном нивоу, као што је случај у БиХ са суђењем за неке злочине везане за сексуално насиље.
Он, ипак, указује и да се борба против некажњивости злочина преспоро креће и остаје известан број озбиљних пропуста, па тако на пример, у Србији и Хрватској процесуирани су до сада само полицијски војни званичници нижег ранга.
Муижниекс наводи да на Косову озбиљан изазов за домаће правосуђе представља рад на комплексним ратним злочинима, с обзиром на број структурних проблема у правосудном систему и веома низак ниво поверења јавности у институције.
Званичник СЕ указао је и на значај приступа репарацијама и одштети за жртве рата, који треба да буде адекватан, брз и ефикасан.
Муижниекс је у извештају навео и значај инклузивног образовања , указујући и то да државе имају обавезу да се боре против и укину сегрегацију у образовном систему. Без обзира на то, указује он, генерације деце у БиХ, Хрватској, Косову, и "БЈР Македонији" образују се у етнички одвојеним школама под изговором заштите језика и културних права одређене етничке групе.
У извештају Муижниекс закључује да су земље региона у протеклој деценији оствариле значајне кораке како би ускладиле своје законодавство и праксу са европским и међународним стандардима, али да садашњи знаци регресије ризикују да угрозе досадашњи напредак. Како би се ови негативни трендови преокренули, учећи из лекција прошлости, сви политички актери треба да оставе по страни своје краткорочне политичке циљеве и фокусирају се на јачању социјалне кохезије уместо да раде на ширењу етничких подела.
