На видео-конференцији "Ердутски споразум 25 година касније: поуке за садашњост и будућност", он је подсетио да се овим споразумом Хрватска обавезала на гарантовање свих мањинских и других права припадницима српске заједнице који су остали да живе на простору источне Славоније, Барање и западног Срема.
"Иако су бројни позитивни ефекти Ердутског споразума, не могу а да не укажем да за ових 25 година српској мањини у Републици Хрватској није у пуној мери омогућено да оствари своја права предвиђена, како овим актом, тако и хрватским законима. Овде бих пре свега желео да скренем пажњу на постојање негативне опште атмосфере према Србима у Хрватској, што онемогућује њихову пуну интеграцију у хрватско друштво, а због чега се српска мањина у Хрватској и даље осећа дискриминисано и стигматизовано“, констатовао је Селаковић.
Како се наводи у саопштењу српског Минситарства спољних послова, он је указао на чињеницу да је у неким срединама у Хрватској и даље присутан и веома видљив, како отпор употреби српског језика и писма, тако и отпор решавању основних егзистенцијалних проблема Срба у руралним подручјима Хрватске.
"Непризнавање минималног језичког плурализма и одсуство толеранције у досадашњем периоду представљало је озбиљан проблем. Кампања за проглашавање ћириличког писма агресорским додатно је отежала остваривање права на образовање и појачала стигматизацију Срба у Хрватској“, објаснио је Селаковић.
Он је указао да Србија националне мањине Срба у Хрватској и Хрвата у Србији види као мост који нас спаја две земље и као факторе који у великој мери могу допринети њиховом развоју и свеукупним српско-хрватским односима.
Селаковић је, такође, подсетио да је на иницијативу председника Александра Вучића Влада Србије донела одлуку којом се Хрватском националном већу обезбеђују средства у укупном износу од 600.000 евра ради откупа родне куће бана Јосипа Јелачића у Новом Саду, како би то историјски значајно здање постало центар активности, развоја и очувања хрватске заједнице у Србији.
Подсетио је и на решавање бројних других проблема с којима се суочавала хрватска национална мањина у Србији: очувана су одељења на хрватском у основној школи у Бачком Брегу, проширена је мера профила у школама на хрватском језику, основан је лекторат на хрватском, обновљен је Дом културе у Таванкуту и мост у Моноштору…
Министар Селаковић се овом приликом осврнуо и на актуелне политичке односе Србије и Хрватске, који су, како је истакао, од посебне важности за очување стабилности у читавом региону.
Србија је, како је истакао, суштински и искрено заинтересована за унапређење сарадње и развијање свеукупних односа са Хрватском, на равноправној основи и без условљавања.
"Уколико се обе стране определе за уздржавање од запаљиве реторике, за осуду говора мржње и етнички мотивисаних напада, за промоцију антифашизма и мултиетничности као богатства, тиме би се знатно утицало на смањење негативних појава и стварање позитивне климе у нашим земљама“, казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије завршио је поруком да Србима и Хрватима није тешко да дођу до онога што ће их раздвајати, али да су политичке елите дужне да, у интересу својих грађана и будућих генерација, трагају непрестано за заједничким интересима оба народа.
На панелу, на којем је говорио министар Селаковић, учествовали су и шеф хрватске дипломатије Горан Грлић Радман и председник СДС С-а Милорад Пуповац.
