Скупштина Војводине одбила СРС за српско-руски хуманитарни центар

Посланици Скупштине Војводине одбацили су, већином гласова, иницијативу Српске радикалне странке о отварању српско-руског хуманитарног центра и тако окончали причу о иницијативи радикала за коју су прикупили више од 31.000 потписа грађана Војводине.
Skupstina Vojvodine/B. Lucic
Фото: Дневник/Б. Лучић

– Нема ништа природније и логичније него да данас, када председник Србије Александар Вучић иде на инаугурацију великог Владимира Владимировича Путина, из Скупштине Војводине оде вест према Москви да је покрајински парламент прихватио иницијативу СРС-а да се на простору северне српске покрајине формира српско-руски хуманитарни центар – рекао је шеф посланичке групе „Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка” Ђурађ Јакшић уочи скупштинске расправе, образлажући предлог странке којој припада.

Он је казао да су три месеца чекали да се тај предлог нађе пред посланицима покрајинског парламента и да је СРС мишљења да је потребно да се у Војводини отвори руски хуманитарни центар по узору на нишки, за који је рекао да је „најбољи хуманитарни центар у овом делу Европе”. Јакшић је нагласио да се хуманитарни центар у Нишу показао изузетно ефикасним приликом пожара 2012. и поплава 2014. године у Србији и да је такав концепт хуманитарног центра потребан и Војводини, као и да, за разлику од Скупштине Војводине, та иницијатива има вероватно и већинску подршку међу грађанима покрајине.

– Иницијатива СРС-а има бројне формалне и материјалне недостатке и због тога посланици владајуће коалиције неће учествовати ни у расправи ни у гласању – најавио је уочи скупштинске седнице шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија побеђује” Миленко Јованов.

Он је додао да се по Пословнику о раду покрајинског парламента та иницијатива нашла на дневном реду, али да неће имати подршку владајуће већине.

– Иницијатива је неусклађена с правним актима покрајине, с законима Србије, са самим споразумом који је потписан с Руском Федерацијом. Мањкавости су толике да се о њима не да ни расправљати ни одлучивати јер би у овом контексту то било расправљање о садржају иницијативе. А овим предлогом се, практично не предлаже ништа. Српски речено, пише да Скупштина Војводине натера Покрајинску владу да пита Републичку владу, а она да пита Владу Руске Федерације да се у Војводини формира нешто што већ постоји у Нишу – нагласио је Јованов.

Он је казао да иницијативу може да окарактерише као „бацање димне бомбе да бисмо се бавили нечим што неко жели да буде тема, а не нечим што је стварно тема”.

– Ствари су прилично јасне, ако желимо да их гледамо онаквим какве заиста јесу. Е сад, ако неко жели да се ми овде играмо „Три карте за Холивуд” па ће једни да буду за Русе, други за Американце, тај филм код нас нећете гледати – истакао је Јованов.

Фото: Skupstina Vojvodine/B. Lucic

Шефица посланичке групе СВМ-а Ленка Ердељ изјавила је да посланици те странке потпуно прихватају став Одбора за прописе.

– У правном систему Војводине, с једне стране, не постоји таква могућност, а с друге, ни Статутом није предвиђено подношење иницијативе такве врсте – напоменула је Ленка Ердељ.

Шеф посланичке групе ДС–ДСХВ-а Горан Пауновић казао је да није ни место ни време да се о томе расправља у Скупштини Војводине.

– То је нешто што додатно компликује изузетно тешку политичку ситуацију у којој је Србија – оценио је Пауновић. – Мислим да имамо доста контроверзи у вези с Руско-српским хуманитарним центром у Нишу и да би још један такав центар додатно искомпликовао међународни положај Србије.

Лига социјалдемократа Војводине иницијативу радикала је окарактерисала као „смешну и неутемељену”.

– Не знам шта је поента те иницијативе, осим показивања СРС-а колико воле Русију и Русе – казао је шеф посланичке групе ЛСВ-а Бранислав Богарошки. – Волим и ја крофне па не тражим да се Скупштина Војводине изјашњава о томе. Не постоји ниједан рационалан разлог да се такав предлог нађе на дневном реду.

Он је навео да поплаве из 2014. године, на које се позивају радикали, нису разлог за такав центар у Војводини јер у покрајини у то време није било проблема због одговарајућег деловања надлежних служби. Подсетио је на то да ускоро стиже и новац из европских фондова у пројекту прекограничне сарадње с Хрватском везан за ванредне ситуације.

Фото: Skupstina Vojvodine/B. Lucic

Посланик СПС-а Драгомир Лалић нагласио је да хуманитарни центар у Нишу још није завршен, а појављује се иницијатива за коју је потребна, пре свега, одлука на међудржавном нивоу.

Ако неко жели да се ми овде играмо „Три карте за Холивуд” па ће једни да буду за Русе, други за Американце, тај филм код нас нећете гледати (Миленко Јованов)

Након расправе, која је и закључила јучерашњу скупштинску седницу покрајинског парламента, иницијатива за формирање српско-руског хуманитарног центра у Војводини добила је подршку само девет посланика СРС-а, док највећи број посланика није учествовао у гласању.

Посланици су усвојили одлуку о доношењу просторног плана Подручја посебне намене заштићених природних добара „Окањ бара” и „Русанда”, изменаму одлуке о оснивању Покрајинског завода за заштиту природе, Предлог споразума између владе Архангељске области (Руска Федерација) и Аутономне Покрајине Војводине о трговинско-економској, научно-технолошкој, социјалној и хуманитарној сарадњи с Предлогом закључака.


Избеглих и прогнаних око 30.000

Посланици су са 70 гласова за и 21 против прихватили и Извештај о прошлогодишњем раду Фонда за пружање помоћи избеглим и расељеним лицима, као и завршни рачун Фонда. По извештају, број избеглих и прогнаних лица износи око 30.000. Посланици СНС-а су замерили бившој покрајинској администрацији што није довољно водила бригу о тим људима и што и након 23 године имамо око 30.000 људи са статусом избеглица и расељених лица.

Рок за упис имовине

За извештај о управљању имовином, од 105 присутних посланика гласало је 70, а  против 15. Документ је образложила покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јованов, која је напоменула да је мало урађено до 2016. године јер је Управа за имовину основана тек 2014, иако је Закон усвојен 2011. и посао је требало да буде завршен до 2016. Сада је тај рок за упис имовине у Регистар јединствене евиденције о непокретностима продужен до 2020. године.


Посланици су усвојили и четири извештаја: о управљању и располагању јавном својином Аутономне Покрајине Војводине за 2017. годину с Предлогом закључка; о пословању Покрајинског завода за равноправност полова за 2017. годину; о раду и финансијском пословању и завршном рачуну Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима за 2017. годину као и извештај о пословању Покрајинског завода за спорт и медицину спорта за 2016. и 2017. годину.

Арон Чонка (ДЗВМ) из посланичке групе „Алтернатива за Војводину” је у вези с Извештајем Управе за имовину рекао да је у интересу Војводине да до 2020. године упише сву своју имовину у Регистар јер је, како је нагласио, та имовина извор прихода Покрајине: Посланици Лиге социјалдемократа Војводине нису подржали извештај о имовини јер, како је то образлиожио шеф посланичке групе лигаша Бранислав Богарошки, постоји велика шанса да ће се највреднији део имовине препустити случају, односно да ће се по аутоматизму укњижити на име Републике Србије. Посебно је замерио што се „каналска мрежа не уписује у имовину Војводине”.   

Посланик СНС-а Јован Лазаров је рекао да је извештај детаљан и да се много урадило у прошлој години на упису имовине, иако Управа за имовино оскудева у кадровима. Он је рекао да сматра катастрофалним податком да је бивша Покрајинска влада три године одуговлачила с формирањем Управе за имовину, што сведочи и о њеном односу према имовини Војводине. 

А. Савановић, Е. Марјанов 

Просторни план за Русанду и Окањ бару

На данашњој седници војвођанског парламента усвојен је просторни план подручја посебне намене заштићених природних добара Окањ бара и Русанда.

- Просторни план ће дати плански основ за дефинисање активности у области, пре свега, заштите природе, туризма и руралног развоја, а биће створени услови за реализацију националних, регионалних и локалних интереса – казао је покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић.

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести