Средства од зајма у износу 50 милиона евра, по предложеном закону који ће се сутра наћи на седници парламента, намењена су за део прве фазе рехабилтације ВМА.
Ема Драгуљ из Министарства финансија рекла је на седници скупштинског одбора да је укупна вредност пројекта рехабилитације ВМА, који ће се реализовати у две фазе, 203 милиона евра.
Прецизирала је да су процењени трошкови прве фазе приближно 110 милиона евра, а да ће та фаза, такође, бити подељена на два дела.
Поред зајма од 50 милиона евра код КфW, Драгуљ каже да је за спровођење дела прве фазе пројекта Управни одбор Инвестиционог оквира за Западни Балкан одобрио бесповратна средства у износу од пет милиона евра.
Наводи да постоји велика потреба за грађевинским интевенцијама како би се продужио животни век зграде ВМА.
"ВМА је релативно у добром стању, међутим недостатак финансијских средстава за одржавање после 38 година рада учинио је своје, тако да су техничке инсталације и системи при крају животног века", каже Драгуљ.
Она је рекла да је евидентно да постоји велики потенцијал за уштеду енергије и трошкова у свим јавним објектима, посебно у болницима за које каже да имају високу и константну потрошњу енергије.
Додала је да у болницама остветљење, грејање климатизација, безбедносни системи надгледања, лифтови, чишћење, стерилизација и оперативне сале раде 24 сата, непрекидно током целе године.
Нагласила је да повећани трошкови енергије представљају посебан проблем за болнице којима је за рад потребна велика количина воде, топлоте и електричне енергије.
"То се посебно односи на ВМА у Београду, која је једна од највећих болница у Европи са огромним заостатком у погледу улагања и санације", каже Драгуљ.
Прецизирала је да је период отплате зајма од 50 милиона евра код КфW 15 година, са периодом почека од пет година.
"Корист од одрживог, ефикасног и поузданог снабдевања енергијом имаће пацијенти, али и читава заједница у погледу побољшања заштите животне средине, што представља основу за приближавање Сбрије ка ЕУ и хармонизацију домаћег закондоваства у односу на правне тековине из поглавља о енерегетици и животној средини", каже Драгуљ.
Поред зајма код КфW за ВМА, на дневном реду седнице Скупштине Србије која почиње сутра, наћи ће се и Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист КфW, по задужењу Акционарског друштва "Електромрежа Србије" од 40 милиона евра, за Регионални програм за енергетску ефикасност у преносном систему II.
Драгуљ каже да је тај пројекат примарно осмишљен у циљу обезбеђења енергетске безбедности Србије и замене дострајале мреже нижег напонског нивоа системом многоструко већег капаитета и вишег напонског нивоа.
Тај пројекат је, наводи, такође од посебно националног и регионалног интереса јер ће, каже, омогућити транснационални пренос електричне енергије на великим растојањима уз минималне губитке, спајајући тржишта источне и западне Европе и гарантујући сигурно и стабилно снабдевање домаћих потрошача довољним количинама квалитетне електричне енергије.
"Као такав, а узимајући у озбир да је секција три део ширег енергетског коридора који се простире од Руминије до Италије и БиХ препознат је и одобрен кроз механизам Инвестиционог оквира за Балкан за суфинансирање бесповратним средствима која су Србији и ЕМС-у додељена из заједничког фонда за донације", рекла је Драгуљ.
Навела је да је инвестициона вредност целокупног пројекта процењена на 58,93 милиона евра и реализоваће се средствима кредита у износу од 40 милиона који је одборен ЕМС-у уз државну гаранцију, из донације од 12,8 милиона евра и остатак од сопствених средстава ЕМС-а.
Период отплате задужења од 40 милиона евра је 15 година, са периодом почека од пет година, а предложени закон о давању гаранције Републике Србије у корист КфW, по задужењу ЕМС-а такође је прихватио скупштински одбор.
