Министарка Мишчевић је истакла да се те институције двеју држава баве најважнијим послом, а то су европске интеграције.
"Некада учимо од Северне Македоније, некад она од нас, али када говоримо о новој методологији политике проширења ЕУ, данас је дошло право време за заједнички рад. Имали смо веома добре разговоре о процесу скрининга у различитим кластерима и различитим поглављима у преговорима ЕУ са Северном Македонијом о томе како изгледају нове обавезе које се већ у неку руку разликују у односу на оно што је Србија радила у преговарачком процесу", рекла је министарка.
Она је додала да задатак није само да учимо једни од других, већ да пробамо да нађемо заједнички наступ према Европској унији и државама чланицама, као и да има неких питања на која можемо заједнички да одговоримо, али и да нека питања заједнички отварамо, односно да покушамо да она буду што више окренуте ка разумевању потреба наших држава.
"То је начин на који ми учимо сада ван Европске уније - како да разговарамо с Унијом као регион, а сутра како да разговарамо и као чланице Еуропске уније. Како да заштитимо наше регионалне интересе који ће свакако бити различити од интереса других региона унутар Европске уније", прецизирала је она.
Она је подсетила да, као потписници Споразума о стабилизацији и придруживању, иницијативе Отвореног Балкана, и као део Берлинског процеса, један од наших циљева јесте и што јаче, боље и ефикасније укључивање у заједничко тржиште Европске уније.
Министарка истиче да се на томе ради и кроз концепт Отвореног Балкана и додаје да једна од ствари о којој је такође можемо разговарати јесте и како искористити на што бољи начин наше споразуме о стабилизацији и придруживању да унапредимо тај сегмент.
"Највећу корист од процеса треба да буде доступна свима нама као грађанима, дакле свима онима који могу да користе прекограничну сарадњу и пројекте из прекограничне сарадње", додала је она.
Она је додала да се нада да ће врло брзо моћи да угости у Београду главне преговараче из региона како бисмо заједнички разговарали управо на ову тему.
Министарка каже да се ентузијазам око приступања ЕУ не односи на годину, него на све оно што је урађено и на чему се све ради у процесу приступања ЕУ.
"Када је реч о борби против корупције када је Србија у питању, ми радимо нову стратегију за борбу против корупције, после оснивања независног тела за борбу против корупције од 2009. према тадашњој стратегији његовог деловања, а сада смо на кораку или у оном моменту када можемо врло јасно да кажемо шта су мањкавости, односно шта смо приметили да фали у тој јасној борби против корупције, а приметили смо да фали превенција, да фали много више и чвршћег кривичног гоњења оних који се баве коруптивним радњама", објашњава министарка.
Она је подсетила да је прошле недеље организован велики пододбор са ЕУ за праћење спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању, који се управо бавио тим питањима с намером да се представе конкретни резултати у борби против корупције.
"Борба против корупције је озбиљан посао за свако друштво и за много развијеније институције, вишевековне, стабилне институције. Наш циљ је да имамо политику која има нулту толеранцију према корупцији, то је оно што је наша водиља у овој области. У том смислу, перцепција корупције је озбиљна ствар с којом се сусрећемо и која је заправо много зависи и од наше комуникације о тим питањима", рекла је она.
Маричић је рекао да је овај меморандум само круна досадашње сарадње.
"Потписивање меморандума са Србијом је још једна потврда развоја свеукупних билатералних односа са Србијом у испуњењу наших циљева, а то је чланство у Европској унији", рекао је он.
Он каже да обе владе имају исти задатак, а то је да приближе још више грађанима вредности Европске уније у наредним годинама, али и да државе постану чланице Европске уније што пре, као и да процес и резултате учине видљивијим и опипљивијим.
"Почетак приступних преговора за Северну Македонију је отворио још једно поље заједничког интереса за Србијом на којем ћемо интензивно радити, а то је свакако европска интеграција. Обе државе су радиле много у протеклом периоду и очигледан је напредак. Србија има дужи стаж преговарања. Ми смо почели прошле године. Србија преговара већ дуже времена и има доста искуства од којег можемо да учимо, али исто тако ми преговарамо по новој методологији по којој неке активности у преговорима ми спроводимо први пут", рекао је он.
Он објашњава да данас постоји политички моментум и подршка од стране Брисела и земаља чланица да се да нова динамика у преговорима.
"Руска агресија на Украјину је учинила да буде јасна потреба уједињења и обезбеђивања стабилности Европе и стабилности Западног Балкана и отворила је нове могућности да регион искорачи ка евроинтеграцијама, а исто тако да да шансу Украјини, Молдавији, Грузији и осталим државама", рекао је он и додао да је европска перспектива наших земаља је као никада до сада достижна.
"Оно што очекујемо од Европске уније је ипак извесност и јасан план за проширење Уније, што ће значити подстицај за убрзање процеса трансформација наших друштава. Показали смо да смо кредибилан партнер Европске уније и да смо спремни да одговоримо на задатке из приступног процеса,али свакако, ред је да Унија да временски оквир за чланство који ће бити достижан и који ће нам дати довољно времена да завршимо наше задатке, али и да нам да наду да ће чланство у Европској унији заиста бити скоро", истиче он.
Он је додао да је Отворени Балкан као иницијатива практично показао како се функционише по европским правилима, барем у неким областима, пре свега када су у питању инфраструктурни пројекти, трговинска размена и мобилност грађана, као јачање економије и креирање стабилне и повољне инвестицијске климе.
