После конференције српска министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и европски комесар за проширење Јоханес Хан потписали су Финансијски споразум ИПА за 2018. годину за Србију у износу од 179,1 милион евра.
У питању су бесповратна средства ЕУ намењена за подршку Србији на путу евроинтеграција.
ИПА програм за 2018. годину предвиђа подршку пројектима у области заштите животне средине, иновација, развоја туристичке инфраструктуре, као и подршку рањивим категоријама становништа кроз одржива решења за смештај и запошљавање.
Програм предвиђа и интервенције у области статистике, процеса европских интеграција и усклађивања са ЕУ стандардима.
Преко ИПА фондова ЕУ помаже и подржаве земље које су кандидати или су на путу да постану кандидати за чланство у ЕУ.
ЕУ је у ту сврху за Србију, за период од 2014 до 2020. године, издвојила 1,5 милијарди евра.
Србија је у досадашњем току преговора са ЕУ отворила 16 поглавља и привремено затворила два.
Министрарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић након отврања још једног поглавља у приступним преговорима Србије са ЕУ и након потписивања претпрситупне помоћи ИПА 2018 у вредности од 179, 1 милиона евра оцењује да Србија не може да буде незадовољна постигнутим.
”Не губимо корак нити дах у приступном процесу. Нису све вести из региона сјајне када су приступни процес и политика порширења у питању. Мислим да Србија не може да буде незадовољна”, поручила је Јокисмовић у Бриселу.
Јадранка Јоксимовић је након Међувладине конференције ЕУ Србија на којој је отворено поглавље 9 у преговорима о чланству оценила да је могло бити отворено и неко поглавље више , али да се Србија неће жалити на третман већ ће наставити да ради упорно и доследно на реформском процесу који за циљ има рефоме важне за грађане и пуноправно чланство Србије у ЕУ.
Снажна подрска Мађарске процесу ЕИ Србије
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је уочи Десете међувладине конференције на којој је отворено поглавље 9 - финансијске услуге, са министром иностраних послова и спољне трговине Мађарске Петером Сијартом који је специјално због Међувладине конференције допутовао у Брисел.
Сијарто је на МВК нагласио да је Србија требало да отвори сва поглавља за која је технички спремна и да нашу државу и процесу приступања не треба условљавати са питањима на која не може да утиче и која не зависе само од ње.
Он је изразио велику подрску политици проширења региона и указао да би Србија, када је у питању полозај националних мањина, могла да послужи као пример другима.
Јадранка Јоксимовић захвалила је Сијарту на подршци коју Мађарска даје Србији на њеном европском путу.
”Отврањем поглавја 9 које се односи на финансијске услуге препознате су успешне економске реформе које је влада Србије спровела и тиме обезбедила финансијску и макроекономску стабилност земље. Поред тога отврање овог поглавља допринеће даљем обезбеђивању сигурнијег, ефикаснијег финансијског ситема Републике Србије”, нагласила је Јоксимовић.
Она је оценила да ће се даљим усклађивањем са стандаридима ЕУ у области банкарства, осигурања, тржишта капитала, инвестиционих услуга обезбедити дугорочна правна и финансисјка сигурност која је у интересу и финансијских институција , потенцијалних инвеститора, али на првом месту грађана Србије.
Министарка Јоксимовић је након Међувладине конференције у Бриселу са европским комесаром Јоханесом Ханом потписала и финансисјки споразум из оквира претприступне помоћи за 2018. годину.
”То су средства која су већ испрограмирана и изнопсе 179,1 милион евра бесповратних средстава. Она ће помоћи споровођењу реформи, посебно у области владавине права, затим унапређењу пројекта из области заштите животне средине, туристичке инфраструктуре, одрживог развоја кроз иновације, али и запошљавању тешко запошљивих група и стамбеном збрињавању угрожених”, навела је министар за евроинтеграције Србије.
Осврћући се на недавини извештај Европске комисије о напретку Србије на путу евроинтеграција, министрака Јоксимовић је нагласила да Србија као добровољни партнере у процесу евроинтеграција одговорно уважава све препоруке и налазе које Европска комисија у овом процесу примећује у одређеним областима.
На питање новинара да ли је једно поглавље упозорење ЕУ Србији у вези реформског процеса, Јоксимовић је одговорила да свакпј одговорној влади упозорење могу да дају пре свега грађани, а да ми свакако уважавамо препоруке ЕУ и неке од њих смо већ усвојили.
Она је оценила да је извештај показао укупан напредак и да је можда било и услова за отврање два нова поглавља.
”Одлука о броју отворених проглавља није увек и искључиво заснована на техничким критеријумима већ зависи и од унутрашњих политичких ситуација како у ЕУ тако и у одређеним државама. Прихватићемо сугестије и све оно што може да буде брже и боље на добробит грађана Србије”, поручила је Јоксимовић.
Она је закључила да ће Србија бити ”врло досадан” кандидат за чланство у ЕУ јер ће ”упорно спроводити реформе” и очекивати да Европска комисја препозна проширење као важну политику, а Србију као важног кандидата за чланство.
Министрарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић данас је у Бриселу оценила да отварање поглавља девет у преговорима са ЕУ, које се тиче финансијских услуга, рефлектује успех економских реформи које је Влада Србије спровела и да ће Србија наставити упорно и доследно на реформском процесу са циљем пуноправног чланства у ЕУ.
Она је захвалила Румунији која је окончала председавање ЕУ истакавши да је то био период у којем је било великих изазова и унутрашњих питања којима се ЕУ бавила.
"Сматрам да смо могли и заслужили и више али Србија није земља кандидат који ће се жалити на третман већ ће наставити да ради упорно и доследно на реформском процесу зато што циљ овог процеса јесу реформе важне за грађане, а коначни циљ јесте пуноправно чланство у Европској унији", рекла је Јоксимовић.
Истакла је да сматра да је поглавље девет важно и да рефлектује две ствари - чињеница да смо дошли у позицију да отворимо то поглавље говори о томе да су препознате успешне економске реформе које је влада Србије спровела и тиме обезбедила финансијску и макроеконосмку стабилност земље.
"Даље од тога, отварање Поглавља девет допринеће даљем обезбеђивању стабилнијег, сигурнијег и ефикаснијег финансијског система Републике Србије", рекла је министарка и додала да ће даљим усклађивањем са стандардима ЕУ у области банкарства, у области осигурања, тржишта капитала и инвестиционих услуга бити обезбеђена дугорочна правна и финансијска сигурност која је у интересу и финсансијски институција и потенцијалних инвеститора, али пре свега свих грађана Србије.
Отварање ових поглавља је још један показатељ да су економске реформе, иако су биле врло тешке и непопуларне, ипак довеле и континуирано доприносе укупном побољшању квалитета живота грађана Србије, закључила је Јоксимовић.
Ћамба: Подржавамо Србију да убрза преговоре о чланству у ЕУ
Румунски министар за европске послове Георг Ћамба, након отврања новог поглавља у приступним преговорима Србије са ЕУ, позвао је на убрзнаје приступнних преговора Србије, али и на што бржи наставак дијалога Београда и Приштине.
”Правно обавезујући споразум који се очекује требало би да реши сва отворена питања у склалду са међународним правом, ЕУ стандардима и да допринесе регионалној стабилности”, поручио је Ћамба.
Георг Ћамба који је председавао Међувладној конфренцији ЕУ Србија, изразио је задовољство Румуније да своје председавање ЕУ заврши догађајем на коме је Србија као ”сусед” али и ”лидер евроинтеграција” отворила ново поглавље у приступним преговорима са ЕУ.
”Отворили смо још једно преговарачко поглавља, поглавље 9 о финансијским улугама. Србија је отворила половину приступних поглавља и наставила рад на усклађивању са критеријумима ЕУ у многим областима”, поручио је Ћамба.
Румунски министра је поновио став Савет ЕУ да укупни темпо преговора о чланству у ЕУ зависи од напретка у владавини права односно поглављима 23 и 24.
”Важно је да Србија остане фокусирана и да убрза своје рефомске процесе као би остварила конкретне и опипљиве резултате у финдаменталним областима приступног процеса”, каже Георг Ћамба.
Он је додао де се током Међувладине конфренције са Србијом разговарало и о убрзаном усклађивању спољене и безбедносне политике Србије са заједничком политиком ЕУ ,а ли и о дијалогу Београда и Приштне.
”Поновио сам позив Савета ЕУ да се разговори наставе што је пре могуће”, закјучио је Ћамба.
Министрарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас у Бриселу, након потписивања претпрситупне помоћи ИПА 2018. у вредности од 179,1 милиона евра, да отварање поглавља девет у приступним преговорима Србије са ЕУ шаље позитиван сигнал за грађане Србије из Брисела и оценила да Србија не може да буде незадовољна постигнутим.
Србија је, после данашње међувладине конференције, дошла у још једну врло захвалну позицију да као земља кандидат заједно са комесаром Ханом потпише и финансијски споразум, који је везан за претприступну помоћ, дакле ИПА фондове који Србији као кадидату стоје на располагању за 2018., рекла је Јоксимовић.
"То су средства која су већ испрограмирана и износе 179,1 милиона евра бесповратних средстава. Она ће помоћи споровођењу реформи, посебно у области владавине права, затим унапређењу пројекта из области заштите животне средине, туристичке инфраструктуре, одрживог развоја кроз иновације, али и запошљавању тешко запошљивих група и стамбеном збрињавању угрожених", навела је министар за евроинтеграције Србије.
Она је појаснила да потписивање увек иде годину уназад, и нагласила да у овим околностима Србија не може да буде незадовољна.
"Не гуибимо корак са приступним процесом, не губимо ни дах, нису све вести из региона што се тиче приступног процеса и уопште политике проширења сјајне, тако да Србија у овом тренутку не може да буде незадовољна", рекла је Јоксимовић и додала да идемо темпом који је некада спорији некада бржи.
"Верујем да уз заједничке напоре и надамо се новим структурама Европске комисије и уопште европских институција које ће препознати да је политика проширења могући део обновљених лидерских капацитета ЕУ и снажније улоге ЕУ као глобалног актера, у тој синергији радити више и боље", истакла је Јоксимовић.
Мислим да отврање поглавља девет ипак шаље један позитиван сигнал данас за грађане Србије из Брисела, а ми свакако настављамо наш реформски процес и желимо да овај темпо убрзамо до краја године сада када Финска преузме председавање, закључила је она.
Упозорење везано за реформске процесе Влада Србије најпре прима од грађана и то је оно што је за сваку одговрну владу најважније, изјавила је данас министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић и истакла да ће Србија бити "врло досадан" кандидат, јер ће "упорно спровидити реформе" и очекивати да ЕК препозна проширење као важну политику и Србију као важнг кандидата.
Јоксимовић је то рекла у Бриселу, након отврања још једног поглавља у приступним преговорима Србије са ЕУ и након потписивања претпрситупне помоћи ИПА 2018 у вредности од 179,1 милиона евра.
Осврнувши се на недавини извештај Европске комисије о напретку Србије на путу евроинтеграција, министрака Јоксимовић је нагласила да Србија као добровољни партнер у процесу евроинтеграција одговорно уважава све препоруке и налазе које Европска комисија у овом процесу примећује у одређеним областима.
На питање новинара да ли је једно поглавље упозорење ЕУ Србији у вези са реформским процесом, Јоксимовић је одговорила да свакој одговорној влади упозорење могу да дају пре свега грађани, а да ми свакако уважавамо препоруке ЕУ и неке од њих смо већ усвојили.
Она је оценила да је извештај показао укупан напредак и да је можда било и услова за отврање два нова поглавља.
"Ми сматрамо да је заиста било елемената за потпуно реалну одлуку о два поглавља. Извештај о напретку Србије је показао да постоји укупан напредак и да у области владавине права постоји одређени напредак. Да будем прецизна, ограничени напредак у поглављу 23, а у поглављу 24 одређени напредак", изјавила је Јоксимоић.
У том контексту, министарка је оценила да укупан напредак да "добар напредак", што се иначе користи као описна оцена за последњу фазу имплементације свега онога што су европски стандарди, можда није у овој фази преговора уочен, али и да је то потпуно нормално, зато је процес ЕУ интеграција процес, који некада иде брже, некада спорије, али да је укупан напредак "у сваком случају нотиран".
"Одлука о броју отворених проглавља није увек и искључиво заснована на техничким критеријумима већ зависи и од унутрашњих политичких ситуација како у ЕУ тако и у одређеним државама. Прихватићемо сугестије и све оно што може да буде брже и боље на добробит грађана Србије", поручила је Јоксимовић.
Одговарајући на питање новинара о препрекама са којима се Србија суочава на путу придруживања ЕУ, Јоксимовић је навела да се оне односе на укупан процес.
"Не постоји ни једна држава која је преговарала о чланству која није имала одређене препреке. Оне се не односе на број поглавља који је отворен већ на укупну политичку ситуацију која се некада тиче и ЕУ, некада државе кандидата, уопште једне атмосфере везане за политику проширења", рекла је Јоксимовић и додала да ово види само као један мали, али важан корак у нашем укупном процесу ЕУ интеграција.
Комесар за приступне преговоре Јоханес Хан оценио је данас да је отварње поглавља 9, о финасијским услугама важан корак у преговорима Србије о чланству у ЕУ и позвао Београд да убрза реформе и отварање нових поглавља до краја ове године.
”ЕУ остаје у потпуности посвећана ЕУ песпективи Србије, а Европска комисја и земље чланице увек подржати отварње нових поглавља ако земља напредује у области реформи. Убеђен сам да ће у другом делу ове године још отворених поглавља”, поручио је Хан.
Јоханес Хан је након Међувладине конференције ЕУ Србија на којој је отворено поглавље 9 нагласио да је у питању ”важан корак” јер добре регулативе у области финансијских услуга осигуравају макрофинансијску стабилност и економски развој.
Он је оценио да Србија већ и данас има добробити од стабилног и отпорног финансијског система.
”Ван овог поглавља, желео бих да видим да Србија убрза процес својих реформи како би задржала укупни темпо приступних преговора са ЕУ. Србија мора да ради са већом одлучношћу посебно у области владавине права, фундаменталних права и демократског упарвљања”, рекао је Хан.
Европски комесар за преговоре о приступнају посебно се захвалио министраки Јадранки Јоксимовић за њено ”несвакидашње ангажовање” и ”одлучност” у раду на приступању и европској перспективи Србије.
”Владавина права, економски развој остају у срцу процеса порширења. У интересу Србије је да ојача имплементацију реформи у складу са стратешком орјентациом владе да се придружи ЕУ”, поручио је Јоханес Хан.
Он је поновио да се реформе спроводе због грађана, а не зарад задовољавања ЕУ званичника и оценио да грађани већ током приступног процеса могу видети бољитак уколико власти одлучно примене реформе.
Европски комесар је додао да су Европоска комисија и Србија потписали и ИПА програм за 2018. годону.
”То значи да је ЕУ посвећана овом процесу и наставићемо да подржавамо Србију на њеном евроинтеграционом путу”, поручио је Хан.
Он је, као илустрацију повећености ЕУ пороцесу проширења и земљама у том процесу, нагласио да је ЕУ од 2007 године обезбедила око 2,7 милијарде евра бесповрате помоћи.
”Срећан сам да смо са Србијом постписали овај споразум о годишњем претприступној финансијској помоћи у вредности скоро 180 милона евра. Овим фондовима ЕУ ће на првом месту побољшати живот грађана Србије у различитим областима.
ЕУ ће подржати пројекте у области побољшања квалитета воде, ваздуха, развоја туризма као и приступ српским комапанијама у области иновација и последњих техонологија”, закључио је Јоханес Хан.
БЕОГРАД: Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је отварање Поглавлља 9 показатељ усклађености са свим критеријумима и мерилима које предвиђа област финансијских услуга и да је Србија на путу ка ЕУ урадила велики део посла у овој области.
Област финансијских услуга покрива сектор банака, осигурања, банкарских конгломерата, инвестиционих фондова, тржишта капитала, струковне пензије.
"Отварање Поглавља 9 у доброј мери говори да је Србија на путу ка ЕУ и да је већ велики део посла урадила у економској области", рекла је Табаковић за Танјуг.
Она је подсетила да је у децембру отворено поглавље 17 које се тиче економске и монетарне политике које такође, као и Поглавље 9 (финансијске услуге) води НБС.
Табаковић је навела да је посебно важно да се затварање Поглавља 9 може очекивати одмах по отварању, зато што постоје административни капацитети и усклађеност домаће реглативе са регулативом ЕУ.
"До уласка у ЕУ ми ћемо морати да донесемо неке законе, али не зато што они данас не постоје, него зато што је то област у којој се свакодневно раде унапређења која значе, на пример, заштиту корисника финансијских услуга и све већи и дубљи обухват тих услуга и начин како се прати њихова примена, унапређује управљање ризицима у пословању и то ће значити континуитет нашег усклађивања до уласка у ЕУ", истакла је она.
Ово је једна од области која је показала да заједнички рад даје најбоље могуће резултате, нагласила је гувернер НБС.
"За све оне који послују на трзишту Србије у области финансијских услуга, апсолутно нема никакве разлике у односу на оно што је у ЕУ или неких ограничења којих има у Србији, а нема у ЕУ. Отварање овог поглавља и његово затварање, а коначно и придруживање, значиће да ће и наша домаћа регулатива и сви они који учествују на том тржишту имати јединствени европски пасош да могу да буду присутни на тржишту ЕУ, а не само у Србији", рекла је Табаковић.
