"Пуно зависи у нашој земљи од вођења енегетске дипломатије и како ћемо се прилагодити новим токовима. То се не тиче само осигуравања енергената, пре свега, нафте и гаса него и нашег односа са великим силама", рекао је Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду, који је организовао тај скуп заједно са Министарством енергетике.
Објаснио је да се енергетска дипломатија тиче спољнополитичког позиционирања земље у односу на енергетску безбедност, која постаје један од кључних фактора спољне политике великих, али и малих, држава.
"Томе се све подређује. У НАТО стратегији из 2010. године енергетска безбедност европских земаља је проглашена приоритетом. Више то нису борба против комунизма као током хладног рата, нити људска права као деведесетих година, већ енергетска безбедност", рекао је Пророковић Танјугу.
Истиче да је очигледно да су интереси САД, ЕУ, Русије, Кине и Ирана сукобљени и да до тог сукобљавања долази и на Налкану, што поставља питање какву ћемо спољну политику водити."Мислим да ће за нас маневарски простор да водимо ту мултивекторску политику и сарађујемо са свима бити све ужи", навео је Пророковић.
Конфликти ће се, како каже, водити и око изворишта, што је био и један од разлога агресије на Ирака, али и према томе куда ће проћи замишљене трасе гасовода и нафтовода.
"Имамо елементе енергетске безбедности и узроцима почетка рата у Сирији и Украјини. Велике силе гледају из другачије перпскетиве него ми мале државе, оне се боре за што веће присуство на тржишту енергије у различитим регионима и међусобно се сукобљавају и долази због тога до нових регионалних сукоба".
Пророковић сматра да је, ипак, нереално очекивати војно сукобљавање између великих сила, јер имају нулеарно оружје, али да ће свакако до регионалних сукобљавања долазити и обојених револуција и злоупотреба разних политичких питања, као и преврата.Додаје да је покушај политичког преврата у Турској има везе са енегетском безбедношћу и изградњом Турског ток.
Пророковић је објаснио да Србија као мала земља не може да бира од кога ће куповати енергенте, али да морамо боље да анализирамо и пратимо међусобне односе и предвиђамо до којих конфликата би могло све да дође због енергената, како би боље заштитили своје интересе.
Директор Института за међународну политику и привреду Бранислав Ђорђевић је рекао да се у САД троши 40 одсто светске производње нафте, око 25 одсто производње угља и скоро 30 одсто струје из хидро сектора."Најмање три фактора ће одредити употребу енергије у будућности - стопа прираштаја становништва, стандард и степен ефикасности коришћења енергије", навео је он.
Истиче и да ће се сукоби све више дешавати између оних који имају резерве енергената и оних којима су они потребни."Да ли је крајње време да оснујемо енергетску дипломатију као део одговорности Србије према будућности", запитао је Ђорђевић.Помоћник министра за науку Тибор Сабо је присуствовао отварању конференције и том приликом указао да је Србија зависна од увоза енергената, али и да енергенти представљају једно од највећих богатстава сваке државе.
Министарство просвете ће ускоро покренути јавну расправу о Закону о научним истраживањима, са жељом да успостави нови начин финансирања науке у Србији и обезбеди већа средства, рекао је Сабо.
