Како каже, у Бриселу су препознали да је понашање албанске стране претња бриселском процесу и да мозе да доведе и до редефинисања споразума, јер је, истиче, очигледно да обе стране не поступају исто у том процесу.
Станковић каже да то што је председник Србије Александар Вучић инсистирао на новим приступима у решавању отворених питања у односима Београда и Приштине показује да Београд са резервом почиње да гледа на бриселски дијалог.
Србија није затворила врата дијалогу и сада ће оштрије наступати и инсистирати да се све оно што је договорено, спроведе што пре и што ефикасније, а спровођење досадашњих договора биће минимални услов да Београд узме активнију улогу у том процесу, навео је Станковић.
Према његовим речима, иступање Спрске листе из владе Рамуша Харадинаја која је изабрана тесном већином може да доведе до унутрашње политичке кризе, будући да су албанске партије међусобно значајно антагонизоване.
Истовремено, наводи , бриселски процес добија још једну,како каже, оптерећујућу околност, а која је потпуно политички оправдана - да ће српски политички представници са КиМ, у договору са државом Србијом, ићи у правцу самосталног формирања ЗСО.
Ту најаву, види као врсту реплике на албанску индиферентност и безобразлук по питању ЗСО.
Процес добија нову динамику у којој ће Србија много оштрије заступати ставове, а то све заједно води ка томе да се заправо удаљавамо од онога што је требало да буде друга етапа у процесу нормализације, а то је отварање питања свеобухватног споразума између Београда и Приштине, мишљења је Станковић.
Према његовим речима, нови, вероватно и одлучујући, моменат за ток бриселског дијалога биће и предлог решења косовске кризе које најављује председник Александар Вучић.
То ће вероватно бити она тацка после које ћемо више знати у ком правцу ће се даље одвијати односи између Београда и Приштине, а самим тим и европске интеграције Србије, каже Станковић.
Сматра и да српска позиција у преговорима са ЕУ остаје иста каква је и била, јер је Косово суштински политички услов, који је компликован и тешко решив, ако Србија не добије минимум задовољења виталних, државних и националних интереса.
То, појашњава, значи да је потребно понудити Србији неки политички аранжман који би гарантовао да она неће бити политички понижена и "прегажена албанским експанзиоништицким захтевима".
Наводи и да ЕУ жели да сачува кредибилитет врховног актера у том процесу, и каже да му се чини да наговештај "нових приступа" може да значи и корекције неких решења која су до сада долазила из Брисела.
Очигледно да је модел две Немачке о коме се причало, није примамљив за Србију, јер он ни историјски ни политички није аналоган са ситуацијом на КиМ, а ни америчка логика јединственог случаја у међународним односима по питању КиМ није нешто што је за Србију прихватљиво, указује он.
Зато би, каже, европски званичници требало да тестирају нека нова решења и да, у крајњој линији, Србији понуде частан излаз из ове врсте политичког ћорсокака, а и да сузбију не тако безопасан албански експанзионизам, који није претња само Србији, већ и шире у региону.
Ново решење за Косово, које би требало тражити у оквиру корекције Бриселског споразума, могло би да подразумева зауздавање албанског експанзиониса, частан излаз за Србију из политичког ћорсокака и неки редефинисан предлог ЕУ који би одбацио оне приступе који су неспроводиви на терену, јер не могу да буду прихватљиви за Србију, закључио је Станковић.
