„За Србију као државу важно је да има младе људе који ће познавати војску и знати како се брани земља”, рекао је Стефановић у интервјуу за данашњу "Политику" и додао да постоји доста разлога због којих би они могли да буду мотивисани и задовољни служењем војног рока.
Стефановић је додао да је он лично за поновно увођење војног рока и тиме практично отворио друштевни дијалог о овој теми.
"Јавна расправа се суштински већ води и у стручним круговима и у јавности, можда само недостаје формализација те расправе у парламенту. што зависи од Народне скупштине", истакао је Стефановић.
Он очекује да ће у наредним месецима Генералштаб имати коначне ставове, као најозбиљнија институција Србије позвана да да мишљење о овом питању.
"Тада ћемо имати и формулисма став како желимо да војни рок изгледа, односно шта војска види као најбољи модел редовног служења и колико би прецизно од разматраних четири до девет месеци требало да траје", истакао је Стефановић.
Према његовим речима, израчунато је да би за 10.000 регрута редовно служење војног рока годишње коштало укупно око осам милијарди динара (униформе, храна, гориво, грејање, смештај, превоз...)
Како наводи, додатна цена би биле плате, уколико би се донела одлука да их регрути примају, и то би било још око 1,2 до 1,8 милијарди у зависности да ли би биле 20.000 или 30.000 динара.
На питање да ли би био прихватљив модел који користе скандинавске земље да се сви регрути уводе у евиденцију, а да држава позива само неке од њих да служе војску, Стефановић је рекао да би се определили за то да сви који стичу законски основ и могу бити упућени на одслужење војног рока, буду позивани.
"То је модел о ком разговарамо и за који мислим да би био најкориснији", нагласио је Стефановић и додао да би се фактички сви који испуњавају услове позивали на одслужење војног рока након што напуне 18 година.
"Наравно, постојала би могућност да се одслужење војног рока одложи због школовања или неког другог оправданог разлога", навео је министар одбране.
Према његовим речима, постоји и могућност позивања на приговор савести, што стоји у уставу, па се разматра да ли би такви регрути били упућивани у јединице на дужности које не подразумевају ношење оружја у можда дужем врменском трајању од осталих регрута.
"Војна обавеза би важила за мушкарце, док ће жене и даље да служе војни рок добровољно, као што то могу и сада", нагласио је Стефановић.
Говорећи о напору система да се обезбеди довољан број професионалних војника, он је навео да је то било далеко лакше када је Србија била економски слаба.
"Илустрације ради, тренутно радимо на успостављању пешадијског батаљона у касарни у Лозници, где ми градоначелник каже да постоје две нове фабрике у којима је просечна плата 50.000 динара", рекао је Стефановић и додао да војска мора да стигне ту плату да би се неко определио да ради тежак посао професионланог војника.
Он је рекао да је захвалан председнику Србије Александру Вучићу што је имао слуха на тему плата.
"Ишли смо на линеарно повећање од 9,2 до 17,6 одсто за све припадника ВС и МО", рекао је Стефановић и додао да највеће повећање иде војницима, па онда подофицирима и на крају официрима.
Према његовим речима, у марту, када укупно повећање ступи на снагу, десетар са десетак година стажа имаће 56.500 динара, што је скоро седам хиљада више него у децембру.
"Наш циљ је да војник кад тек почне да ради има минимално 50.000 динара, а водник, као први подофицирски чин, да нема мање од 60.000 динара", истакао је Стефановић.
На питање због чега се заложио за интензивнију сарадњу ВС са Кфором, Стефановић је навео да жели да увек имамо могућност брзе и директне комуникације јер је Кфор ту да обезбеди стабилност на КиМ.
"Када дође до подизања тензија у нашој јужној покрајини веома је важно да Кфор предузме кораке да се те тензије спусте и да се заштити српско становништво, пошто албанско нико ни не угрожава", рекао је он.
