Стефановић је казао да неће бити поверења у закон, ако то не буде први принцип.
“Истражите порекло имовине оних људи који предлажу закон, истражите имовину сваког члана, носиоца извршне власти, сваког члана породице и можете да утврдите да ли је то онда заиста искрено”, рекао је Стефановић у расправи.
Он је додао да је раније било покушаја да се имовина да члановима породице, да се да чак и лицима која нису међусобно повезана, али то по предложеном закону само значи да ће сви ти људи бити под ударом закона и да ће морати да објашњавају одакле им новац.
Објаснио је да закон даје могућност “широког захвата”, наводећи да је то одличан антикоруптивни механизам што, како каже, показује вољу државе да на озбиљан начин приступи тој теми.
“Закон сублимира све оне могућности које је Пореска управа имала једним делом и раније, али проширује могућности, не само Пореске управе, већ и других државних органа. Поред поменутих политичара и чланова владе на удару треба да се нађу и они чија је имовина вишемилионска”, рекао је Стефановић.
Министар је оценио да ће доношењем закона систем антикорупционих механизама у Србији бити на један начин заокружен.
“Овај механизам који ми данас доносимо омогућиће нам да они који мисле да су се провукли и они који мисле да су избегли кривичну одговорност морају да докажу порекло своје имовине”, рекао је Стефановић.
Министар унутрашњих послова рекао је и да су у 2019. години донете 584 правоснажне судске пресуде због корупције што показује да је "систем успостављен".
Такође, навео је је да се примена будућег закона одлаже за годину дана јер држава жели обучене и припремљене инспекторе да би се што више новца из сиве зоне вратило у буџет.