У изградњу спортске хале, коју су тадашњи председник општине Инђија и покрајински функционери називали отвореном, наводи Мировић, а заправо није завршена, уложено је 11 милиона евра.
Како истиче, поређења ради, за ту суму новца могло се асфалтирати више од 130 километара неасфалтираних улица (што је Инђија и урадила прошле године, када је прошло више од 10 година од почетка ове инвестиције), изградити вртић и нова пијаца (што се такође ради ове године), нови градски трг, балон сале у свим насељеним местима или потпуно инфраструктурно и естетски уредити свако сеоско насеље.
Мировић додаје да не може да каже да су неке инвестиције биле непотребне, попут ове, али су биле предимензиониране.
Игор Мировић каже да ове године, и делимично следеће улазе у реализацију, односно завршетак последње незавршене инвестиције и пројекта из времена од 2004. до 2016. године.
-Онда смо све завршили, укључујући и пут од Опова до Дебељаче, чија ће последња фаза бити завршена ове године године и тај пут је био на списку оних започетих, незавршених, проневерених инвестиција- каже Мировић.
За тај пут конкретно када су новинари “Дневника” питали зашто није завршен, тадашњи председник општине Опово нам је рекао да се претходна локална самоуправа правдала да је песак за пут однео ветар. Тачније, ветар је однео огромну суму новца која је тада уложена. Мировић каже да је тога било пуно, али да је данас поносан на рад својих сарадника, да су један од великих циљева Покрајинске владе урадили, а то је све назавршено да се заврши, као и све што је било проневерено, започето, а никада у потпуности урађено са неопходном документацијом, стављено у функцију, да су то успели да изведу и усмерени су тренутно на последњи пројекат у низу, а то је спортска хала у Инђији.
- У овом тренутку ми припремамо завршетак последње велике незавршене инвестиције, то је управо спортска хала у Инђији, и то је предимензиониран објекат, јер Инђија нема толико становника да би имали спортску халу са три или четири хиљаде гледалаца и било је силних пропуста у изградњи- каже Мировић. – За два до три пута мање новца се могла направити једна дворана од 1.500 гледалаца, што је за Инђију сасвим довољно. Ипак, објекат је направљен, ми смо одлучили да га завршимо, јер ће тако бити мања штета, ако објекат ставимо у функцију, уведемо га у систем одржавања и на крају, уступимо га на коришћење спортским клубовима у Инђији, а можда ће и изградњом брзе пруге од Новог Сада до Београда, моћи лакше да се користи у будућности и за друге спортске колективе, јер ће бити на двадесетак минута возом од Новог Сада, а исто толико и од Београда, или за нека будућа такмичења, те спортске догађаје.
Један од проблема представља вода која је пробила корито дворане пре неколико година, али и актуелни прописи због којих објекат не може да добије употребну дозволу, јер не испуњава критеријуме, један од примера је и Закон о противпожарној заштити. Такође, кров хале прокишњава, а у унутрашњем делу нису урађени електромашински радови.
- Изградња нове спортске хале у Инђији била је још један проблематичан пројекат који није завршен, а који је започела бивша Покрајинска администрација и локални функционери, а према другостепеној пресуди Привредног апелационог суда у Београду, Општина Инђија била је дужна да плати 1,4 милиона евра, иако је у њену изградњу утрошено 11 милиона евра- наводи Мировић. –Овакви дугови локалним самоуправама од лоше планираних пројеката задали су огроман ударац и отежан рад у побољшању квалилитета живота грађана. Такође, говори о незнању или о смислено утрошеном јавном новцу ради личне користи.
Мировић напомиње да како би се ова инвестиција привела крају, добила намену и коначно била у служби грађана, на јавном конкурсу Управа за капитална улагања АПВ доделила је општини Инђија ове године 187 милиона динара и у току је припрема документација за расписивање јавне набавке за извођење радова.
Капацитет хале је 3.700 места за гледаоце, а према речима председника инђијске општине Владимира Гака, имају намеру да привуку велики спортски рукометни колектив, који ће своје европске и све остале утакмице играти у Инђији, односно да кућа нашег великог рукометног клуба и спортског друштва буде нова хала у Инђији, о чему ће бити више речи када хала буде завршена, те уследи потписивање уговора.
Новац је издвојен за завршетак радова партерног уређења хале чија је изградња започета 2008. године, како би била отворена наредне за „Универзијаду“. Изградњу су до 2015. године финансирали Фонда за капитална улагања и општина Инђија. Занимљиво је и да је у хали постављен паркет, који је након отварања нестао, а извођач радова тада је била „Монтерра“ из Београда, фирма која је данас у стечају. Прошло је 13 година, а становници Инђије и даље немају дуго очекивану спортску халу, али према најавама ствари би требало коначно да буду решене идуће године.
-У халу је остало да се уложи још око 300, 350 милиона динара да буде уређен и унутрашњи део, а то обухвата све оне радове који недостају хали за рад, као што је опрема, део електро- инсталација, расвета, систем климатизације и све друго неопходно да би тако једна велика хала могла да функционише- напомиње Мировић. –То ћемо урадити ове и наредне године и тиме ћемо завршити један велики циклус отклањања оних проблема које смо затекли.
Маша Стакић
