Последњи пут се у републичком парламенту дебатовало о покрајини пре четири године, када је подршку посланика добио војвођански статут.
Лигаши су у скупштинску процедуру своје предлоге предали 22. фебруара. Подсетили су на то да је рок за регулисање питања финансирања надлежности АП Војводине истекао 31. децембра 2008, па су затражили да Народна скупштина о тим документима расправља по хитном поступку. Лидер ЛСВ-а Ненад Чанак рекао је да Скупштина Србије већ практично две деценије на дневном реду није имала ниједну тачку посвећену АП Војводини, и додао да је време да се ствари промене.
Како објашњавају лигаши, намера резолуције је да подвуче неотуђиво право грађана Војводине да равноправно с грађанима целе Србије одлучују о свом положају. У резолуцији се, између осталог, каже да грађани Војводине траже промену Устава да би поставили основе за изградњу Србије као савремене демократске државе, да би се власт децентрализовала и Војводина остварила пуну аутономију. Они, такође, траже и децентрализацију кроз јачање локалних самоуправа и средњег нивоа власти, прихватање европских вредности, мирољубиву спољну политику, навели су из ЛСВ-а.
У образложењу Предлога закона о финансирању Војводине каже се да су разлози за његово доношење садржани у потреби да се реализује одредба члана 184 Устава, којом је дефинисано да буyет АП Војводине износи најмање седам одсто у односу на буyет Републике Србије, да се три седмине буyета АПВ користи за финансирање капиталних расхода, да АПВ има изворне приходе којима финансира своје надлежности и да се законом утврђују врсте и висина изворних прихода, као и учешће у делу прихода Републике Србије.
„Будући да закон до сада није донет, буyет АПВ свих ових година није имао и нема стабилне, сигурне, довољне и предвидиве изворе финансирања, него је његово финансирање углавном предмет политичких преговарања, из чега произлази немогућност спровођења уставне одредбе да се три седмине буyета АПВ користи за финансирање капиталних расхода. Предложена резолуција треба да обезбеди да Војводина никада не буде сведена на положај региона којем ће централна власт преносити права и дужности по нахођењу актуелне политичке већине. Резолуцијом је предвиђено и да ће Република Србија континуирано радити на томе да обезбеди Војводини враћање највећег дела јавних прихода који се на њеној територији уберу – у складу са законом којим ће се уредити финансирање Војводине. Осим тога, Република Србија мора усмерити све своје снаге на смањење таласа исељавања младих из Војводине и на отварање перспективе младима у њиховој домовини”, поручују лигаши.
Шта је мера покрајинске касе?
ЛСВ предлаже да у закону стоји да буyет АПВ износи најмање седам одсто у односу на републички, а да се утврђује актом који доноси покрајински парламент. Сматрају да основица за утврђивање покрајинске касе треба да буду укупни расходи и издаци планирани републичким буyетом. У закону би стајала обавеза да се три седмине буyета АП Војводине користи за финансирање капиталних расхода.
Новац за покрајински буyет обезбеђивао би се трансферима из републичке касе и примањима утврђеним законом. У предлогу ЛСВ-а пише и да би, након што покрајински буyет достигне ниво утврђен актом о буyету Војводине, приходи од акциза и пореза на додату вредности у целокупном износу ишли у републичку касу.
Предложеним законом предвиђа се, између осталог, и формирање пореске управе Војводине, као дела пореског система Србије, која би од старта 2020. преузела свој део посла. Приходи буyета Војводине били би сви они који се наплате на њеној територији, остварени обавезним плаћањем пореских обвезника, правних и физичких лица која користе јавно добро или услугу, као и други приходи које остваре корисници буyетских средстава. Истовремено се прецизира да се од тога изузима 70 одсто пореза на додату вредност и прихода од акциза, потом доприноси и други приходи организација за обавезно социјално осигурање, приходи који, у складу са законом, припадају локалним самоуправама, порез на међународну трговину и трансакције, таксе, казне и други приходи које својом делатношћу остваре државни органи и организације приликом пружању одређене јавне услуге и при употреби јавних средстава, као и накнаде за употребу државног пута.
Примањима АПВ сматрали би се и јавни и комерцијални зајмови, као и примања од задуживања.
Потребан и глас власти
Време за расправу о свакој тачки дневног реда је пет сати, ако већина не одлучи да дискусија треба да буде обједињена. Овога пута ће лигаши, као иницијатори, образложити своје предлоге, а не министри. С друге стране, Влада Србије требало би парламенту да писмено достави своје мишљење с предлогом да ли би закон требало усвојити или не.
На предложени закон и Влада и посланици могу предлагати амандмане. Да би предлози били усвојени, посланици ЛСВ-а треба да обезбеде подршку парламентарне већине. И на самом старту седнице посланици ће се гласањем изјаснити о томе да ли прихватају тако предложени дневни ред.
На рачун предлога Лиге већ су стигле критике од дела опозиције који бојкотује парламент. Тако је потпредседник Народне странке Мирослав Алексић написао на друштвеној мрежи „Твитер”: „Ево епохалног сазива седнице Скупштине с две тачке дневног реда које предлажу „опозиционари” Чеда и Чанак. Време је да се врате у скупштинске клупе и коначно ускликну ’Живео Вучић!’”.
Светлана Станковић
