"Не могу да кажем да ће они тај процес довршити у 2019. години, али будућност региона ће зависити од онога што се догоди на Косову, било ове године или у будућности", рекао је Лес у интервјуу агенцији Срна.
Говорећи о својој ранијој процени да ће се ове године Балкан суочити са великим турбуленцијама, Лес је напоменуо да то очекује зато што улога полицајца коју су играли ЕУ и САД већ полако опада.
"САД се налазе у унутрашњем културном рату, а ЕУ у стању дубоке и све дубље кризе.
Последица тога је да се на Балкану јавља празнина за нове снаге. Најнестабилнији дeо региона је Косово које покушава да промени свој статус и доврши процес пуне независности. Та ситуација управо долази до свог крајњег исходишта.
Елемент свега тога је, наводи Лес, улога надзорника коју игра међународна заједница на овим посторима. Политика Запада је да се зацементирају границе које су државе наследиле од бивше Југославије. Притом се опиру амбицијама за сепаратизам и ревизију тих граница. Запад је веома свестан да уколико било шта уради на једном од ових места то имати последице и импликације на остала подручја", оценио је Лес.
Према његовим речима, то је у најскорије вријеме виђено у дебати у вези са тим да ли дозволити или не поделу Косова.
На питање да ли је могућа промена граница на Балкану, Лес је одговорио да се он не залаже за то и поделу држава по националним, односно етничким линијама, али оно што признаје и види је очигледна тенденција одређених нација и народа у региону да доведу до стварања националних држава.
"Плашим се да је тај процес незаустављив и то представља политичку дилему за Запад - да ли наставити стару политику стабилизације путем интеграције или да призанају да је овој политици истекао рок и куда се крећу догађаји на Балкану. Ако то признају преостаје им да виде да ли могу да исконтролишу оно што већ не могу да зауставе тако што ће покушати да управљају процесом формирања националних држава у региону", рекао је Лес.
Британски експерт додаје да би у том случају апсолутни приоритет морао да буде избегавање било каквих сукоба у региону.
"Алтернатива томе да се они укључе и да пробају да воде тај процес је да се тај процес препусти домаћим играчима, па можда и националистима, што би увећало опасност да процес измакне контроли", каже Лес.
Осврћући се на ситуацију у БиХ Лес оцењује да што Сарајево буде више вршило притисак у правцу централизације и унитаризације БиХ, да ће то само изазивати супротан ефекат и гурање БиХ у супротном правцу.
Лес истиче да се слаже са оценама да БиХ, каква је данас преживаљава превасходно утицају Запада и међународне заједнице.
" БиХ преживети све док Запад буде могао да врши тај притисак. Али, кад Запад не буде могао да игра ту улогу онда ћемо у том тренутку морати да посумњамо у могућност опстанка такве државе", нагласио је Лес у интервјуу Срни.
Истовремено он како каже, не верује да би најављена иницијативу СДА за промену имена Републике Српске и реакција званичне Бањалуке, могло да покрене пут ка независности Српске.
"Не вјерујем да још постоје спољне околности да би Република Српска могла да крене путем независности. Уколико би такав покушај могао да успе била би неопходна подршка Србије, а у неку руку и Русије. Тренутно обе ове државе не дају подршку било каквом кретању ка независности, али у средњорочном и дугорочном периоду постоји врло велика шанса да ће и Србија и Русије променити мишљење. Зато постоји одређена опасност да се БиХ дезинтегрише у средњем року", нагласио је Лес.
