Некадашњи Центар јавне безбедности Бањалука поднео је 28. септембра 2010. извештај о нападу на Приједор против Асима Мухића, Кемала Алагића, Јасмина Блажевића, Ферида Делкића, Халима Мешића, Едина Чајића, Мерима Чаушевића, Славка Ећимовића, Суада Карагића, Изета Мешића и Неџада Бабића.
Они су сумњичени да су починили кривична дела ратни злочин против цивилног становништва, против рањеника и болесника, против ратних заробљеника и кривично дело организовање групе људе и подстрекавање на чињење кривичних дела геноцида, злочина против човечности и ратних злочина.
Према сазнањима Срне, извештај је теретио Мухића, Алагића, Ећимовића, Мешића и Карагића да су планирали, покренули, наредили, учинили и подстрекавали чињење кривичног дела ратног злочина над цивилним становништвом, насељима, припадницима Војске Републике Српске и лицима заштићених међународним правом.
Кривична дела извршена су над 39 лица српске националности и то 20 припадника Војске РС (осам је убијено, осам рањено и четворо заробљено) и 19 цивила (шест убијено, 13 рањено).
У образложењу Тужилаштва БиХ наведено је да је прикупљена обимна документација и саслушан велики број особа, али да резултати спроведених анализа "неспорно указују да нема основа сумње, јер нема доказа да се заиста десио ратни злочин".
Независне наводе да је у тадашњем извештају, уз бројну документацију и изјаве свједока о убиствима и заробљавању војника и цивила 30. маја 1992, између осталог, документован и напад на полицијску станицу и возило санитета, што додатно доказује апсурдност образложења Тужилаштва БиХ, које је, како се наводи, 11 година анализирало достављену документацију да би на крају донело одлуку да се истрага не спроведе.
