Након обимне јавне расправе, која је укључивала три јавна слушања, видео дебату, неколико седница Комисије за планове, предлог се нашао пред новосадским одборницима, али део Новосађана окупљен око еколошких и активистичких организација и даље тражи његово повлачење, те је заказало протест у четвртак у девет сати испред зграде Скупштине Војводине, где ће се одржати седница градског парламента заказана за 10 часова.
Предлог ГУП-а урадили су планери из "Урбанизма", на основу 15 студија из различитих области градског живота, а како је својевремено за "Дневник" изјавио директор овог завода Душан Миладиновић, неке теме су посебно заинтересовале јавност:нови мост преко Дунава до Сремске Каменице, површине под зеленилом, саобраћај...
Ипак, како је у понедељак истакао градоначелник Милош Вучевић, четврти новосадски мост не зависи од новог ГУП-а, пошто је у ове документе уцртан још 1951. године. Оно што разликује нови предлог од важећег плана јесте, између осталог, уређење Каменичке аде њеним увођењем у подручје брањено од Дунава, успостављање заштићених природних зона на Каменичкој ади од 55 хектара и на Мајевици од 68 хектара, смањење заузетости парцела у општеградским центрима са могућих 100 одсто на максималних 50 процената, ограничење спратности, изградња обавезних сутеренских гаража, увођење заштићених урбаних зона, измештање централног пречистача на Роков поток, "уцртавање" пешачко-бициклистичког моста на стубовима бившег Моста Франца Јозефа...
Кроз процес јавне расправе, првобитна противљења изградњи моста у продужетку Булевара Европе, према оцени градских званичника, усмерила су се ка новом решењу прилазу мосту с бачке стране - вијадукту. Међутим, планери и саобраћајни стручњаци бране ово решење као једино изводљиво како би се избегла загушења већ оптерећених тачака, као што је кружна раскрсница Булевара Европе, Булевара патријарха Павла и Булевара цара Лазара. Такође, урбанисти тврде да теретни саобраћај неће ићи преко новог моста, што је била још једна од замерки.
Још једна измена у предлогу новог ГУП-а изазвала је протесте дела јавности, који су довели и до прекида једне седнице Комисије за планове и опструкција друге, накнадно сазване. Да подсетимо, више од 10.000, подносиоци тврде и више од 16.000 примедби, на тим седницама сажето је у 168 примедби, а велику већину њих Комисија за планове је одбила.
Поменута измена ГУП-а јесте та која омогућује да се на месту Бродоградилишта, уместо предвиђеног парка изгради ексклузивно стамбено насеље отворено јавности, које је добило незванично име "Нови Сад на води". Градоначелник Вучевић је у понедељак прокоментарисао овај детаљ, уз опаску да су против предлога ГУП-а и политички опоненти СНС-а, за чијег мандата је донет важећи план, из којег се нека решења задражавају у овом делу града.
- И Шодрош су предвидели да буде веслачка стаза. Додуше Каменичку аду су предвидели да буде урбанистичка зона. Само је разлика што смо ми рекли да је Каменичка ада природно станиште и заштићена зона, а да је природно да индустријска зона Бродоградилишта да буде изграђена. А не обрнуто. И далеко је мања површина Бродоградилишта од Каменичке аде, неупоредиво. По важећем ГУП-у, који је данас на снази, могуће је градити на Каменичкој ади. Каменичка ада није заштићена зона, Рибарско острво није заштићена зона, али Бродоградилиште треба да буде парк. Нек свако размисли има ли то смисла. Или има смисла да индустријски парк претворимо у нешто друго, отворено, јавно доступно, не као нека друга насеља која су доступна само за резиденте - изјавио је тада Вучевић.
Што се тиче зеленила, из "Урбанизма" наводе да је предлогом ГУП-а, површина под њим повећана за најмање 180 хектара у односу на важећи план. Наиме, уз Каменичку аду, Мајевицу и парк и спортски парк на простору Старе циглане код Ширина у Петроварадину, планери су у деловима града као што је Телеп, ишли с принципом мањих раштрканих зелених површина, кје би биле повезане "зеленим коридорима". Они тврде и да нови ГУП предвиђа да између 25 и 30 одсто прцела намењних становању мора да буде под зеленилом, те да ће и то допринети озелењавању града.
Општеградски центри, одредница која је у ГУП-у обележена црвеном бојом, изазвала је подозривост одређеног броја грађана, који сумњају да ће опширно дефинисани садржаји, од становања, јавних служби, пословања, спорта, зеленила, омогућити касније измене планова према жељама инвеститора.
- Спратност је у општеградским центрима ограничена на осам спратова за стамбене делове комплекса, за пословање је виша спратност. Кроз правила обликовања простора, означени су делови где су дозвољени виши репери. Општеградски центри су делови земљишта уз најзначајније саобраћајнице и најтрактивнији су за улагање. Ми плански кроз ГУП не можемо да предвидимо шта ће бити потреба у тим деловима града. Отворена је палета могућности, што ће се дефинисати у плановима нижег реда. Наравно да неки грађани мисле да ће сви ту да се накаче и да решавају стамбену градњу. Да би се дошло до парцеле и обједињавања за изградњу догутрајан је процес и питање је многих имовинско-правних односа на датој локацији. Уз све то, постоји још ограничавајућих фактора због којих се инвеститори неће баш "лепити" за те парцеле, јер на другим позицијама имају друге погодности за станоградњу - рекао је својевремено директор "Урбанизма" Миладиновић за "Дневник".
Један од таквих општеградских центара планиран је и на Телепу на углу Футошког пута и Булевара патријарха Павла, уместо парка, који је пак "уцртан" уместо Центра за ванредне ситуације, након што су то грађани петицијом затражили.
- Ми смо направили један баланс зелених површина на Телепу, колико год то неко неће да прихвати. Ми смо на Телепу повећали зелене површине за око 3,4 хектара, али смо их више диспреговали. На поменутом простору, уместо два хектара паркоковске површине, ми сада враћамо један хектар парка, а остале делове, који су били уцртани као спортски терени и паркови по двориштима, ми смо тамо превели у јавну површину што може да се преведе. Она ће се етапно решавати - појаснио је тада Миладиновић.
Између осталог, предлог ГУП-а предвиђа и повећање броја паркинг места са 1,3 на 1,5 по стану, док су инвеститори обавезни да то остваре на својим парцелама кроз сутеренске гараже.
С. Крстић
