У Акционом плану били смо врло јасни и рекли да до краја ове године треба да спроведемо уставне реформе, како бисмо усагласили Устав када је реч о гаранцијама за независност правосуђа, рекла је Мишчевић.
Она је објаснила да су Акционим планом за поглавље 23 предвиђене уставне промене које се односе на правосуђе, како би могла да буду остварена питање његове независности, али и многа друга питања која су у вези са спровођењем Акционог плана.
Према њеним речима, шира измена Устава може, али не мора да се догоди, јер је то ствар договора политичких актера.
Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да би будуће уставне измене требало да буду сублимација лепезе различитих мишљења и резултат политичког и друштвеног консензуса.
Уставне измене требало би да буду толико квалитетне да добијемо позитивно мишљење Венецијанске комисије и да будемо оцењени као држава која је успоставила начело независности судства, рекла је Кубуровић.
Како је истакла на округлом столу о изменама Устава Србије у делу који се односи на правосуђе, то је једно од основних начела на основу којих се цени да ли смо унапредили владавину права.
Кубуровић је казала да је пре усвајања Акционог плана за поглавље 23 Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа указала да је неопходно да се ради на измени Устава, у оном делу који се тиче утицаја законодавне и извршне власти на процес избора носилаца правосудних функција.
Према њеним речима, указано је и на то да би требало да се редефинишу и промене одредбе које се односе на избор и разрешење судија, избор председника судова, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца, као и да се регулише положај и статус чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца.
Сада предстоје бројне активности, као што су анализа постојећег уставног оквира и упоредне праксе европских земаља, треба да се изради радни текст који ће бити на јавној расправи, да се прибави позитивно мишљење Венецијанске комисије и да се у парламенту усвоје нови уставни амандмани, прецизирала је Кубуровић.
Додала је да је радна група коју је формирала Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа анализирала уставни оквир који се односи на правосуђе и дала оквир у коме би надлежни требало да се крећу, у складу са мишљењем Венецијанске комисије и добрим европским стандардима.
