Увреде, транспаренти и мобилни напуштају скупштинску салу

У Скупштини Србије ових дана на делу је четврти покушај да светло дана коначно угледа кодекс понашања народних посланика. Писање тог документа почело је још крајем 2011, уз обећање да ће га наредне године усвојити нови скупштински сазив.
Poslanici u Skupštini Srbije foto: FoNet
Фото: FoNet

Потом су посао наставили напредњаци, чији је тадашњи шеф посланичког клуба Зоран Бабић у два наврата формирао радну групу, али ни они нису окончали посао, оптужујући на крају опозицију, пре свега ДС, да не жели да стане иза предлога који би био усвојен уз сагласност свих, иако много не одступа од верзије коју су им, како је навео, у наслеђе оставиле демократе. Сада ће то покушати да учини нови сазив, под руководством Александра Мартиновића (СНС), чији предлог је у старту наишао на одбијање појединих странака, тако што радикали и ЛДП нису предложили своје представнике за радну групу.  

Иако је реч о документу који, уз Закон о Народној скупштини и Пословник о раду парламента, треба додатно да уведе ред под куполу Дома Народне скупштине, и само покретање теме протекло је у оштрој полемици, па и изрицању опомена. Чланови Административног одбора у четвртак су се окупили да расправљају на ту тему и посвађали се у првих 15 минута, пре свега зато што су радикали тражили још један кодекс.

„Ево, ја предлажем да имамо још један кодекс којим ћемо да забранимо политичку проституцију да се не би прелетало из једне странке у другу“, изјавио је Немања Шаровић из Српске радикалне странке.“Политичка проституција је много гора од ове....“Мартиновић му је због тога искључио микрофон и изрекао најпре једну опомену због урушавања достојанства Одбора, а потом и другу, наводећи да му неће дозволити да од Одбора прави циркус и вређа посланике.

Повод за почетак израде парламентарног бонтона још пре пет-шест година био је разноврстан парламентарни фолклор – увреде, претње, мајице с ликовима хашких оптуженика, клетве, поливање водом, чупање микрофона, па и понека бачена ципела

Повод за почетак израде парламентарног бонтона још пре пет-шест година био је разноврстан парламентарни фолклор – увреде, претње, мајице с ликовима хашких оптуженика, клетве, поливање водом, чупање микрофона, па и понека бачена ципела…

Која је улога посланичког кодекса, покушао је својевремено да објасни Бабић да би одговорио на недоумице да ли је то нарушавање слободе говора посланика и њиховог имунитета за изговорену реч.

„Народни посланик и функционисање Народне скупштине дефинисани су у Пословнику о раду, који дефинише рад народних посланика на самој пленумској седници“, рекао је он, када је први пут стао на челно радне групе.“Али, бити посланик не значи бити народни посланик само у Скупштини. Бити народни посланик значи бити то и на улици, у превозу, на сваком јавном месту. Ми шаљемо одређену поруку грађанима, и зато желимо да та правила понашања проширимо на сва јавна места. Не можемо више у Србији толерисати говор мржње, задирање у приватне ствари појединаца на основу важних информација, неистинитих или полуинформација.“

Посао израде кодекса понашања покренуо је ДС, а потом су напредњаци, на основу тадашње верзије, покушали да напишу коначан предлог, објашњавајући да европски парламенти већ имају такве документе, као што је то случај у Немачкој, Француској, Великој Британији, Литванији, Пољској, Малти и Ирској, али и у комшилуку – у Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Прва радна верзија требало је да буде готова до 15. јануара 2012, а тадашњи шеф радне групе Ненад Константиновић (СДС) тврдио је да ће то бити модел који ће следити Етички кодекс Европског парламента. Потом су напредњаци дорађивали текст у два наредна сазива, да би пре две године коначна верзија била послата на читање у Брисел, Европској комисији, одакле је, како се могло чути, стигло позитивно мишљење, но и поред тога никада није стављен на изјашњавање. И тај предлог, као и претходни, предвиђао је формирање петочланог етичког савета, који би био задужен за спровођење, праћење и примену кодекса. Уколико би се посланик ипак оглушио о та правила, уследила би нејавна опомена, затим јавна, као и обавеза да се јавно извини. Била је предвиђена и новчана казна у висини до три основне плате посланика. Представник социјалиста у радној групи Неђо Јовановић тражио је својевремено „допуну” кодекса по којој не би требало да постоји новчано кажњавање јер основна начела тог акта, истакао је, треба да имају пре свега моралну димензију.

У делу који се односи на правила понашања, наводило се да посланику није дозвољено да јавну имовину користи у приватне сврхе и службене просторије за приватне послове, службена средства или имовину Скупштине за потребе изборне кампање, злоупотребљава положај ради личне користи или користи политичке странке.

Посебно је наглашено да посланик има обавезу да поступа у јавном интересу и да му је тај интерес увек изнад личног, приватног, групног или страначког, а у обављању функције дужан је да поступа једнако према свим грађанима, без дискриминације по било којем основу. Кодексом је тада такође било предвиђено да посланик неће користити информације до којих је дошао, а које би му могле послужити за стицање финансијске или друге користи, нити да њима другог доведе у неравноправан положај.

У делу кодекса под називом „Опште етичке вредности и принципи” истакнуто је да посланик треба да се понаша тако да његовим радом јача поверење грађана у интегритет скупштине и на начин којим неће угрозити углед парламента и посланика. Народни посланик морао би, по предлогу кодекса, да поштује опште етичке вредности и принципе, а то су – истина, правичност, поштење, непристрасност, одговорност, интегритет, отвореност и доступност. Кодекс је прецизирао и да је посланик дужан да савесно обавља функцију, и да се с дужном пажњом и поштовањем односи према грађанима, уважава друге посланике… Исто тако, дужан је да говором не подстиче мржњу и насиље, предрасуде и стереотипе, не користи изразе, речи и гестикулације које вређају или омаловажавају људско достојанство и нарушавају достојанство Скупштине.

        С. Станковић

Поклони, медији...

Да је пре две године кодекс био усвојен, посланицима не би било дозвољено да мобилним телефонима ометају ток седница, уносе у салу симболе и обележја политичке странке и стране државе, транспаренте или друге визуелне и писане поруке које вређају углед и достојанство парламента. Најављена је и забрана коришћења других уређаје којима би снимали и фотографисали ток седнице и радних тела Скупштине.

Када је реч о поклонима, писало је да их посланик неће тражити ни примити, неће дозволити другом лицу да у његово име прими поклон у вези с обављањем функције, осим пригодних и протоколарних поклона законом предвиђене вредности. О сваком таквом поклону био би дужан да обавести председника Скупштине и уколико прелази ту вредност, да га преда. Једна од одреби предложеног кодекса прецизирала је да ће посланик бити обавезан да одговори на захтеве медија.

 

„Чашћавање” преко друштвених мрежа

Поприште политичке битке парламентараца не своди се само на салу него се већ неко време проширило и на друштвене мреже па остаје тек да се види да ли ће етички кодекс обухватити и тај део. Примери се нижу свакодневно, а један од последњих је био твит посланика ДС-а Горана Јешића који је овако окарактерисао старт заседања, уз слику из скупштинске сале: „Данас је Дан отворених врата у србијанском парламенту! Пустили цео зоо у седишта!”

Лидер радикала Војилсав Шешељ има два твитер налога па је с једног коментарисао избор нове Владе и, између осталог, написао: „Појавили нови инсекти педеруси, који бљују отров”, док је министарки Зорани Михаиловић и хрватској председници Колинди Грабар Китаровић неретко слао сексистичке поруке.

Републички посланик Маријан Ристичевић својевремено је на свом званичом „Твитер” налогу оптужио родитеље болесне девојчице да организују акцију прикупљања новца за њено лечење ради сакупљања политичких поена за опозициони ДС.

Међусобно се, не само у сали него и на „Твитеру”, сукобљавају и Маријан Ристичевић (НСС) и Зоран Живковић (НС). Тако је Ристичевић сликао председника Нове странке у сали, уз коментар: „Живковић, на данашњој седници, у чудном стању, чудно се понашао према кинеским гостима. На сабајле се, изгледа, нацврцао!”

Живковић је за таблоид који је то објавио написао: „Психијатријска венерична болест прљавог тоалетоида и смрдљивог ’извештача’... Створени су једно за друго.”

EUR/RSD 117.1544
Најновије вести