Свечаности на Савском тргу присуствују председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председник парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, те градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, великодостојници Српске православне цркве....
Ту је и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко, представници дипломатског кора градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, те председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у Собрању Иван Стојиљковић...
На Тргу је постављен видео бим одакле ће бити пуштен филм о Стефану Немањи, његовом значају за Србију и настанку споменика, а током вечери очекује се и постепено пуштање расвете на тргу, око споменика и самог споменика.
Очекује се и обраћање председника Вучића и председавајућег Додика.
Иако није било најављено, на Тргу су се окупили грађани, а овом догађају присуствује и велики број медијских екипа.
И режим јавног превоза је, због церемоније откривања споменика, измењен од 17 до 22 часа.
Након свечаног откривања споменика око 21 час, са свих београдских цркви звониће звона.
Споменик Стефану Немањи направљен је у бронзи и дело је руског вајара Александра Рукавишњикова, а из Москве је у српску престоницу допреман сукцесивно, у деловима.
На монтирању споменика, које је почело у августу прошле године, учествовало је око десет руских мајстора, уз домаће раднике који су били задужени за реконструкцију самог трга.
Споменик је висок 23,5 метара изнад и пет метара испод земље, тежак је око 80 тона, а постамент представља својеврстан музеј на отвореном, јер су око жезла споменика намонтирани фрагменти византијског шлема са чије су унутрашње стране мозаици који представљају делове из живота Стефана Немање.
Први рељеф представља стварање државе, односно слика битку у којој Немања ствара Србију, други Сабор у Расу из 1196. година, када Немања преноси власт на сина Стефана.
На трећем рељефу представљен је пренос моштију Стефана Немање из Хиландара у Студеницу, 1208. године, над којима Свети Сава мири завађену браћу, а на четвртом родосолов Немањића.
Плато око споменика поплочан је каменим коцкама старим више од 100 година, које су пронађене током радова у непосредној близини Савског трга.
Споменик који је постављен, разликује се од оног који је победио на конкурсу, јер Стефан Немања сада уместо крста, у једној руци држи мач, јер је, како је објаснио професор Сима Аврамовић Стефан Немања који је био оснивач српске и државности и духовности, превагнула идеја државности која се није постизала руским крстом већ, као и увек, мачем.
Према речима професорке историје средњег века на Филозофском факултету у Београду Смиље Марјановић Душанић, Стефан Немања одавно је заслужио споменик.
О њему говори као о личности која је "обасјала" средњи век, али и касније векове, све до данашњих дана, а коју српски народ, као и његове синове, Светог Саву и Стефана Првовенчаног, препознаје као оне који су "устројили добар пут српском отачаству".
Предлог за подизање споменика великом жупану који ће убудуће "мотрити" на улицу која од Савског трга води до Славије, а носи управо његово име, поднео је 16. децембра 2015. године председник Србије Александар Вучић.
Крајем те године, Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града усвојила је иницијативу, коју су затим прихватили и одборници Скупштине града Београда.
У септембру 2017. године Секретаријат за културу Београда расписао је јавни и позивни, међународни отворени двостепени конкурс за израду решења за обележје Стефану Немањи.
Жири за подизање споменика чинили су председавајући Никола Селаковић, те чланови вајар, академик Светомир Арсић Басара, редитељ Емир Кустурица, вајар Миодраг Живковић, сликар, академик Владимир Величковић, сликар Небојша Ђурановић, професор Сима Аврамовић, архитекта Милутин Фолић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Прва награда припала је чувеном руском вајару Александру Рукавишњикову, у чијем је атељеу у Москви споменик и израђен.
Завршени су и грађевински радови на реконструкцији Савског трга, који ће, како је раније речено, постати нови центар града.
Трг има 20.000 квадрата, посађено је 250 нових стабала, биће постављене клупе, док ће некадашња зграда Железничке станице постати, како је планирано, Музеј средњовековне Србије.
Стефан Немања (1109-1199) био је средњовјековни српски велможа, најмлађи син властелина Завиде, велики жупан Рашке и зачетник владарске династије Немањића.
Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а током живота подигао је и обновио већи број цркава и манастира, укључујући и Хиландар на Светој гори, који се сматрају његовим задужбинама.
Заједно са сином Савом сматра се оцем Српске православне цркве, која га слави као светог Симеона Мироточивог.
