Аутори амандмана су посланици Тонино Пицула, Тејс Рутен и Педро Маркуес.
Амандман 113а “наглашава хитну потребу да се интензивира процес дијалога Приштине и Београда који води ЕУ у циљу нормализације билатералних односа на основу међусобног признавања''
Такође се, како се наводи у документу, ''осуђује континуирани образац ескалационих акција Србије и актера које спонзорише Србија, укључујући нелегитимне блокаде, насилне нападе и претњу војном акцијом, са циљем изнуђивања уступака и подривања Републике Косово''.
У поменутом амандману се подсећа и на то да је, како се наводи, ''независност Републике Косово неповратна'' и понавља позив за пет држава чланица ЕУ које то још нису учиниле да одмах признају независност покрајине.
Амандман 100 се односи на просес проширења и у њему се ''поздравља чињеница да је руска инвазија на Украјину подстакла ЕУ да промени приоритет у својој политици проширења, али да неопходност унутрашњих реформи ЕУ пре пријема нових земаља у ЕУ не би требало да буде изговор за успоравање процеса приступања заснованог на заслугама''.
Затим се у истом амандману поздравља захтев тзв. Косово за чланство у ЕУ и изражава задовољство што су Украјина, Молдавија и Босна и Херцеговина добиле статус кандидата за чланство, а ЕУ се позива да додели исти статус и Грузији.
Аутори амандмана сматрају да треба да се преиспита спровођење процеса проширења “како би се омогућила убрзана интеграција земаља које показују стратешку оријентацију ка ЕУ и непоколебљиву посвећеност реформама везаним за ЕУ, демократској консолидацији и усклађивању спољне политике, укључујући њихово постепено увођење у специфичне политике и иницијативе Уније”.
Посланик Тонино Пицула већ је у новембру поднео амандмане о Србији на извештај Европског парламента о проширењу.
У њему се тражи од Србије да се усагласи за спољном политиком Уније и да уведе санкције против Русије, а уколико санкције не буду уведене Србији је запрећено да неће напредовати на европском путу.
Европски парламент усвојио је раније данас Резолуцију о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), у којој се, у делу који се односи на Србију, наводи да Београд мора да се усклади са спољном политиком Уније.
Наводи се и да Европски парламент "жали због континуирано ниског степена усклађености Србије" са ЗСБП и понавља да би "нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са спољном политиком ЕУ".
Резолуција, чији је аутор председник Комитета за спољне послове ЕП, Немац Давид Мекалистер, усвојена је са 407 гласова "за", 92 гласова "против" и 142 уздржаних, а у току гласања велики број амандмана био је одбијен.
Резолуције Европског парламента нису правно обавезујуће ни за земље чланице, ни за остале европске институције.
