Изложбу је свечано отворио управник Војне болнице у Петроварадину пуковник др Драгољуб Бркљача, унук и братић солунских добровољаца, који каже да је изложбом стављен заслужени ореол српском војнику.
Осећам љубав према нашој историји, али и љубав коју су наши дедови нама преносили, који су нам оставили тешку, али часну светосавску обавезу, да ми то исто пренесемо нашим унуцима и праунуцима, рекао је Бркљача.
Једна од аутора изложбе, виша кустоскиња и историчарка Гордана Буловић нагласила је да је изложба посвећена обичном војнику, а приказане фотографије снимио је Риста Марјановић, који је цео рат провео с камером у рукама и забележио ратна страдања. Његови потомци су љубазно цео његов материјал уступили за ову изложбу, а фотографије, иако приказане након рата у Паризу, те Лондону, први пут су у Србији објављене тек 2014. године.
Бранислав Станковић из Народног музеја у Шапцу каже да је то завршна изложба и скуп петогодишњег рада три аутора.
Од свих изложби које смо радили направили смо једну, казао је Станковић.
Како је додао, обишли су многе музеје, мало тога има сачуваног у збиркама, али уз помоћ потомака, али и разних колекционара, заљубљеника у историју и период Првог светског рата, успели су да сакупе материјал и направе реконструкцију разних предмета, које су представили јавности.
Код нас нема оружја, великих војсковођа, ни великих битака, казала је Гордана Буловић.
Према њеним речима, изложба је посвећена обичном човеку, сељаку из народа, који је на својим плећима изнео тај Велики рат.
Скупили смо око хиљаду фотографија, од којих већина није никада излагана и које је публика могла да види на фото-фрејмовима јер их није било могуће све изложити, рекла је Буловић.
Она је додала да има много фотографија на којима се не зна ко је на слици, ни име ни презиме, нити одакле је, да ли је преживео или погинуо. Управо из тог разлога, изложба је посвећена безименим војницима и ратницима.
Изложено је и много слика које су настајале у међуратном периоду јер је сликарима у то време једина тема била рат. Осим оригиналних предмета, углавном санитарних, медицинских, урадили смо много реконструкција, попут санитетске двоколице или воловских кола која вуку ратнике, јер у то време другог начина за преношење рањеника није било, казала је Гордана Буловић и додала да је занимљиво видети и буре за депедикулацију, односно убијање гњида и ваши јер је у томе време Србијом харао тифус.
Највећи део материјала појављује се у јавности први пут те тако посетиоци могу видети медицинску, хируршку и зубарску опрему, апотекарске посуде, ордење и повеље, старе читав један век, рекла је Гордана Буловић.
Изложбу прати двојезични каталог на српском и енглеском језику, а ауторима су од велике помоћи били и Научно друштво за историју здравствене културе Војводине, као и Пастеров завод из Новог Сада који је уступио предмете из своје колекције.
Патњу и страдања, жртве, хуманост, подвиге и патриотизам које је прошла, дала и испољила српска војска у Великом рату, а с њом и њен народ, не треба никада заборавити и на тим колективним и појединачним примерима треба градити етику за будућност, истакла је Гордана Буловић.
Маша Стакић
