Србија је у области заштите потрошача у фази израде преговарачке позиције у оквиру преговарачког поглавља 28 и у стратешком периоду се очекује њено усвајање и поцетак преговора.
Међутим, и поред тога што је ова уставна категорија садржана у међународном уговору као једна од обавеза, јачање заштите потрошача је првенствено неопходно у интересу сопствених грађана и као таква, уређена законским и подзаконским актима и планирана стратешким документима, наводи се у Стратегији.
У претходном периоду плански приступ заштити потрошача садржан је у Националном програму од 2007. до 2012. године, након чега је усвојена Стратегија за заштиту потрошача за период 2013 до 2018. године.
У овом периоду, како се наводи, извршена је потпуна хармонизација са правним тековинама ЕУ у области заштите потрошача.
”Удружења потрошача су у овом периоду адекватно оснажена на шта указује и податак да су финансијска средства која им се додељују забележила раст са 7 милиона динара, колико је алоцирано удружењима потрошача у 2014. години, на 18,4 милиона динара колико је додељено 2018. године".
Поред повећања износа финансијске помоћи, наводи се даље, порастао је и број удружења потрошача којима су додељена финансијска средства за спровођење пројеката.
Када је реч о периоду који је покривала претходна стратегија, укупан број приговора потрошача примљених између 2014. и 2018. године износио је 91.346.
Што се тиче начина регистрације приговора, највише их је поднето телефоном, затим путем е-поште и лично.
Највећи број бележи се у Београду (36 одсто), Војводини (26 процента), затим Шумадији и Западној Србији (20 посто) и Јужној и Источној Србији (18 процената)...
У погледу поделе приговора по врстама робе или услуга, издвајају се електронске комуникационе услуге (18,5 одсто), обућа (17,9 процената), услуге од општег економског интереса (8,9 одсто), рачунари и ИТ опрема (7,3 процента).
Остали приговори односе на кућне апарате (5,2 процента), намештај (4,2 одсто), телевизоре (3,8 посто) и одећу (3,8 процента).
