Након испуњења вишевековног сна наших предака, то је један од најсветијих датума у богатој традицији Новог Сада, града-хероја и града-страдалника.
Данас, када по стоти пут славимо живот у слободи, морамо да се сетимо свих оних који су за ту слободу заслужни: знаних и незнаних јунака, наших ослободилаца и оних чији су гробови негде далеко, и оних који су победничким кораком умарширали у Нови Сад тог 9. новембра 1918. године у освит јутра слободе. Били су то величанствени људи. Био је то величанствен подвиг српске војске. И зато не желим да с ове временске дистанце гледамо равнодушно на њега. Желим да, сећајући се славних жртава наших предака, неке нове генерације учимо о томе шта је истински патриотизам, да чују трагичне приче о малим-великим људима и свим жртвама које су за слободу поднели наш народ и српска војска у Првом светском рату. Једино тако, једино учећи о славној историји свога народа, и наша деца могу бити поноснија што су Срби.
Зато је наш најважнији задатак да, негујући историју и истину, и славну традицију наших предака који су нам пре целог века омогућили живот у слободи, чувамо своју државу, да чувамо свој народ и да стварамо услове за бољу Србију, за нормалнију, пристојнију, економски развијену земљу – за земљу нових шанси и великих могућности.
Зато и овог 9. новембра, али и сваког другог дана, треба да учимо нашу децу о славној историји једног малог народа који је скупо платио живот у слободи својих потомака, да наша деца знају да на идејама слободе и борбе за свој народ треба да почива будућност коју ће они наставити да граде!
Драги Новосађани, историја нас учи да не заборавимо, а садашњица нас учи да не одустајемо. Честитам Вам 100 година од ослобођења Новог Сада у Првом светском рату!”
Е. Марјанов
