Присуство званичника из кључних светских центара моћи и одлучивања чине овогодишњи минхенски форум за Србију неком врстом "check point "-а у процесу решавања односа Београда и Приштине, али и питања судбине, односно капацитета Европске уније и процеса њеног проширења.
Председник Вучић моћи ће "из прве руке", мада незванично, да чује како се тренутно "мешају карте" по та два, за нашу земљу, једнако важна питања, или, слободније речено да "опипа пулс" старих и нових играча ангажованих на тим питањима.
У Минхену ће, како најављује организатор, бити и председник Француске Емануел Макрон, затим бројна делегација САД, међу којима и државни сектетар Мајк Помпео, али и председница Конгреса Ненси Пелоси, а из Русије долази Сергеј Лавров.
Вучић у Минхен путује након што је недавно Евроспка комисија представила своју нову методологију проширења ЕУ, али и пошто је у Приштини, након више месеци, формирана влада на чијем челу се налази Аљбин Курти.
Председника Вучића очекује у наредних месец дана сусрет са немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је у суботу честитала Куртију на формирању владе у Приштини и истакла да се пред њим налазе важни и тешки задаци, посебно истичући дијалог са Београдом.
На сајту организатора наведено је да ће у Минхен допутовати и Хашим Тачи, председник привремене администрације у Приштини, којем, међутим, Курти жели да одузме сва овлашћења за преговоре са Београдом.
Курти, који најављује укидање такси, што је услов Београда за наставак дијалога о нормализацији односа, али најављује и политику реципроцитета, која је за сада потпуно нејасна нова тактика приштинске стране, али свакако може бити и нови вид притиска.
Тема Косова, као и протеклих година, засигурно ће бити главна тема разговора које ће председник водити са високим званичницима многих земаља, а у Минхен долазе, поред осталих, из Немачке председник Франк-Валтер Штајнмајер, председник Азербејџана Илхам Алијев, председник Авганистана Мохамад Ашраф Гани, председник Литваније Гитанас Науседа, али и аустријски канцелар Себастијан Курц, председник Холандије Марк Руте, те председник Канаде Џастин Трудо.
Скупу ће присуствовати и највиши представници међународних организација као што су Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Светске здравствене организације (СЗО), и других.
У Минхену ће, све у свему, бити више од 500 највиших званичника.
Овогодишња конференција посвећена је теми "губљења значаја запада".
У сусрет конференцији данас је објављен "Минхенски безбедносни извештај", који ће бити основа за разговоре на скупу.
У извештају се истиче да је последњих година политички Запад, какав смо познавали, постао оспораван како споља, тако и изнутра.
Заједничко разумевање онога што значи бити део запада бледи, истиче се у извештају који указује на феномен "Westlessness", мото овогодишње конференције, односно нестанак значаја запада.
Суочени с новим надметањем великих сила и великим бројем криза које захтевају заједнички одговор Запада, шта значи за све што Запад не може да договори заједничку стратегију и препушта светску позорницу другима?, питање је које ће бити у фокусу.
У овогодишњем извештају се указује на распрострањено осећање нелагодности И беспомоћности услед растуће несигурности по питању будућности Запада.
Бројни актуелни безбедносни изазови чине се директно повезани са распадом И повлачењем Запада, констатује се у извештају.
Поред тога, у западним друштвима нестало је разумевање шта значи бити део Запада. Остаје нејасно колико ће Запад моћи израдити стратегију и заједнички одговор на еру ривалитета великих сила, која се назире, што би могао бити и највећи стратешки изазов за трансатланстко партнерство, наглашава се у документу.
Минхен 2020 ће тражити одговоре и решења за то питање кроз разматрање европских пројеката, одбрамбене сарадње и либералног међународног поретка као целине, најављено је.
Разговараће се и о кризама од Либије до Источне Азије, а неће изостати ни фокус на последицама климатских промена.
