Позив да се „малом шенгену” прикључе лидери трију држава с говорнице из „Титовог салона” на Петроварадинској тврђави упутили су и преосталим чланицама западнобалканске шесторке – Босни и Херцеговини, Црној Гори и Косову.
Сва тројица потписника сагласни су у томе да се ради о веома значајном документу који ће економски оснажити регион Западног Балкана, утицати на већи обим страних инвестиција, али и да ће на међународном плану глас економски уједињеног региона имати већу политичку тежину пред међународним институцијама и организацијама.
– Многи ће наш састанак овде у Новом Саду, познатом по духу толеранције, да назову револуционарним – нагласио је председник Србије. Александар Вучић. – Ја нисам спреман да користим такве речи, али мислим да је састанак од изузетног значаја за наше три земље. За Србију несумњиво.
Он је додао да је то шанса за цео регион – да буде уважаванији у међународним односима, али и да треба да обезбеди значајан развој земаља потписница декларације.
Казао је да се ради о региону с 12 милиона људи и да је слободан проток робе, новца, људи и услуга од фундаменталног значаја за развој Западног Балкана. Изнео је и податак Светске банке да се на границама у региону годишње изгуби 26 милиона сати у чекању камиона с робом. Поменутим протоколом стварају се услови да се та ситуација промени, а да се новац који се губио у чекању на границама преусмери у привреду и на веће зараде радника.
– Желимо да спустимо ниво незапослености на Западном Балкану, која сада износи 19,1 одсто. Отворени смо за наше партнере из западнобалканске шесторке. Али, ово смо иницирали, хтели смо да поставимо правила и сви су, разуме се, добродошли – нагласио је Вучић, позивајући надлежне у ЕУ да покрену преговоре о приступању с Албанијом и Северном Македонијом јер су те земље, како је обајснио, то заслужиле. Председник Србије је рекао да су представници ЕУ увек добродошли, али да балкански народи морају да узму судбину у своје руке.
– Не смемо бити таоци историје и бирократије, морамо да учинимо нешто за будућност наше деце – поручио је премијер Албаније Еди Рама.
Он је додао да, иако међу земљама у региону постоје отворена питања, око којих постоји неслагање, она не треба да спречавају представнике држава да се договоре о ономе што је у интересу свих грађана региона. Такође, нагласио је да, док је Европска унија заокупљена својим проблемима, „наш регион не може да чека”,
Његов колега из Северне Македоније Зоран Заев поручио је да су четири слободе о којима је потписан споразум – темељ на којем почива Европска унија и да државе Западног Балкана имају много неискоришћених потенцијала.
– Та иницијатива је политички корак за релаксирање односа у региону – поручио је Заев. – Балкан више није „буре барута”, као што је био од 19. века. Ово је Балкан 21. века, који је усмерен на мир, стабилност, економски развој, интеграције и унапређење квалитета живота.
Договорено је да ће следећи састанак бити 10. новембра у Охриду, а наредни месец касније у Албанији. Најављено је да ће позив бити упућен и осталим чланицама западнобалканске шесторке, уз наду да ће се до тада решити политичка питања избора влада у Приштини и Сарајеву.
У тексту декларације на енглеском језику, који је подељен новинарима након њеног потписивања, између осталог се констатује да су све државе-потписнице опредељене за чланство у ЕУ и међусобну помоћ на том путу, те да је економска разлика између шест земаља региона Западног Балкана и 28 земаља чланица ЕУ изразита, наводећи да је БДП у ЕУ у 2018. години био више од 100 пута већи него у земљама западнобалканске шесторке, док је незапосленост у земљама Европске уније три пута мања него на Западном Балкану.
„Лидери Западног Балкана морају деловати у правцу новог политичког и економског окружења у региону”, наводи се у тексту Декларације, и додаје да ће се слободним протоком робе, новца, услуга и људи кроз цео регион за око 20 милиона људи који живе у њему омогућити јединствено тржиште за унапређење стандарда живота и припремање целог региона за чланство у Европској унији у будућности.
Први корак у том правцу је, како се наводи, уклањање граничних провера и слободно кретање у региону што је пре могуће, не касније од 2021. године.
А. Савановић
Фото: Р. Хаџић
