Вучић је новинарима у Солуну рекао да ће на састанку говорити о односу Београда и Приштине и наставку дијалога.
– Нашим бугарским пријатељима ћу покушати још једном да објасним који су наши ставови – казао је Вучић.
На питање о недавној опасци Јоханеса Хана да није Косово „све и свја” кад је реч о напретку Србије на путу ка ЕУ, Вучић је рекао да на састанцима са страним државницима, који обично трају два сата, од 120 минута разговора, о Косову разговарају 119 и по минута.
– А пола минута пред излазак на конференцију за новинаре причамо о осталом. Просто, људи треба знају и да не помисле да постоји нека друга тема која може да се мери и пореди с Косовом – казао је Вучић српским новинарима. – То знају и наши међународни, пре свега западни партнери, а друго је представа за јавност.
На питање има ли шатл-дипломатије на дневном нивоу и шта се сада дешава с преговорима, он је казао:
– Лагао бих ако бих рекао да немамо сваке недеље неки разговор. Имамо, што је и нормално. Да ли има помака, да ли се догодило нешто значајно – није. То је све што могу да кажем, све остало не би било фер и не би било тачно – закључио је Вучић.
Председника Вучића и остале високе госте у Солуну дочекао је грчки премијер Ципрас, уз велико интересовање новинара.
Осим Вучића и домаћина Ципраса, састанку присуствују и премијерка Румуније Вјорика Данчила и премијер Бугарске Бојко Борисов.
По најави скупа, након дочека гостију, биће одржан састанак представника четири балканске државе. Потом ће разговори бити настављени на радној вечери.
Четврти сусрет квадрилатерале највећим делом је посвећен инфраструктурним пројектима – у области путне, железничке и енергетске инфраструктуре, а уочи самита Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе, који се одржава крајем недеље у Софији.
Приликом последњег сусрета четворке у Румунији, најављено је формирање радне групе у којој би били министри саобраћаја, транспорта и комуникација, да би се реализовали договорени пројекти.
Зато ће у Солуну бити одржан и састанак министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић с ресорним колегама из Грчке, Румуније и Бугарске. На састанку у Букурешту било је речи и о ауто-путу Темишвар–Београд, ауто-путу ка Бугарској, затим ка Скопљу, али и како модернизовати пругу Ниш– Димтровград – бугарска граница, како ојачати дигиталну инфраструктуру. То ће свакако бити теме и солунског састанка.
Нисмо ничији ни патуљак, ни патрљак
– Нису ни Америнканци, ни Европљани, ни Руси, ни било ко, ти који ће да воде политику Србије, већ политику воде грађани Србије – поручио је јуче у Солуну председник Александар Вучић.
Он је тим речима прокоментарисао оцене дописника „Комерсанта” Генадија Сисојева да ни Запад ни Русија нису задовољни како је у Србији примљен председник Украјине Петро Порошенко.
– Политику Србије води руководство које бирају грађани Србије, ми смо независна земља, поносних и достојанствених људи. Имамо своје интересе и своју политику, а не туђу, нисмо ничији ни патуљак ни патрљак, да неко нама управља – казао је Вучић.
Како је додао, њега не може да позове било ко из САД, ЕУ или било које земље да му заповеда шта ће да уради, и упитао шта је нама Украјина икада нажао учинила.
– Шта је Украјина учинила нажао нашој земљи? Не може нико дати одговор на то питање, као ни када питам Запад шта је Русија урадила против нас, а када ме питају шта су они урадили нажао Србији, имам списак и листу. Међутим, морате да будете прагматични и водите политику пута ка ЕУ, да добијате што више инвестиција – рекао је Вучић. С тим у вези је подсетио на то да је Србија у прва четири месеца остварила раст директних страних инвестиција од 13,7 одсто, а у првих пет месеци 15,4 одсто.
– Шолакове и Ђиласове телевизије тражиле су, када сам те податке саопштио, неког ко ће рећи да није реално што је Срба прва на листи по инвестицијама. Ако они и њихови аналитичари тако кажу, сагласан сам с њима, иако се не ради о нашим подацима, већ о статистици заснованој на Еуростату – поручио је он.
Не мање важан резултат тешње сарадње четири земље је и увећање робне размене Србије с партнерима из „четворке”, што је праћено и растом броја туриста из тих земаља у Србији, али и из Србије у све три земље.
Како се очекује, разговараће се и о будућности Западног Балкана, посебно Србије, у Европској унији.
Премијери Грчке, Бугарске и Румуније – три земље чланице Уније, више пута су поновили да је Балкан неотуђиви део европске идеје и да Србија не може више бити изван европске породице, те да јој треба помоћи и усмерити да би се створио и званичан статус Србије као чланице Уније.
То је посебно значајно, имајући у виду да ће, након Аустрије, председавање Европској унији у првој половини 2019. преузети Румунија.
Е. Д.
