Министарка културе и информисања Маја Гојковић рекла је у расправи да се први пут дефинише културно наслеђе, чиме се врши усклађивање са Уставом Србије.
Њиме је, каже, утврђено да је свако дужан да чува природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе, као добра од општег интереса, у складу са законом, као и да је посебна одговорност за очување наслеђа на Републици Србији, аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Како је навела, оно обухвата нематеријално културно наслеђе и материјална културна добра која се налазе на територији Републике Србије, укључујући Аутономну покрајину Косово и Метохију.
Закон предвиђа и доношење Програма заштите и очувања културног наслеђа у Србији, који за период од пет година доноси Влада на предлог министра надлежног за културу.
“У светлу појединих немилих догађаја који су се повремено дешавали у ранијем периоду, а који се тичу разних крађа и нестанка културних добара из установа културе, од велике важности је успостављање Евиденције отуђених и несталих предмета и елемената покретног културног наслеђа и материјалних добара који могу представљати културно наслеђе”, рекла је Гојковић.
Она је навела да ће за вођење евиденције бити задужено Министарство културе и информисања.
Као битну новину је навела и то да се културно наслеђе, без обзира на врсту или на то да ли је утврђено за културно добро, уколико је изложено ризику уништења, нестајања, озбиљном нарушавању интегритета или оштећења, утврђује као културно наслеђе у опасности.
Гојковић је рекла и да је законским предлогом утврђено да Министарство културе и информисања образује два тела: Национални комитет за материјално културно наслеђе и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе.
