Њих десеторо питало се зашто ће Вучевић бити председник нове владе Србије. Свима осталима у Србији Вучевићев избор је савршено јасан. У питању је акт софистицираног политичког промишљања. Прво, доказао се као одговоран, одмерен и одлучан човек, који није рутинер, него визионар, који као и Вучић, има циљ да Србија буде најразвијенија земља у региону. Друго, избор председника странке за премијера, даће ауторитет Влади за остварење плана “Скок у будућност”. Треће, додатно ће оснажити СНС уочи предстојећих београдских, али и осталих локалних избора. Такође, именовањем некога ко није Београђанин, Вучић је послао поруку целокупном чланству али и целој Србији, да политички успех не зависи од београдске чаршије него од квалитета човека. И да се вреднују рад, посвећеност и љубав према земљи.
Кад целу ствар лишимо емоција дође се до врло једноставног закључка откуд толико горчине и просташтва у опозиционим коментарима. Додатно јачање СНС-а још снажније армира њихову губитничку позицију. Да од Вучића и Вучевића нe губе тако убедљиво, сасвим је сигурно да би њихови коментари били мање бесмислени.
Политика је надметање добрих и лоших политичара, а не надгорњавање компромитованих преступника и честитих људи. Политика је дистинкција између државничког умећа и умећа уништавања државе. Само у случају да су га апостоли пропасти хвалили, Вучевић би требао да се забрине. Њихова критика је најизврснија потврда да је он одличан избор за будућег премијера. Као што је Волтер Липман рекао за Теодора Рузвелта, Вучевићев успех и намере треба оцењивати према величини његовог задатка, према смислености приговора опозиције и према потребама народа који представља. Све опозиционе критике могу се свести на три бесмислице.
Оптужују га да се поноси тиме што је Србин. Какав грех! Какав преступ! То није критика. То је похвала. Као што је добро бити Американац. Енглез. Холанђанин. Рус. Или Француз. Његов став је да бити Србин није нешто ружно и да Срби нису народ са мањом културном вредношћу од других. С правом верује да је Србија заједница многих народа и култура, који се међусобно уважавају и поштују.
Оптужују га да је криминалац. Онда су криминалци сви Срби одреда! Никада није осумњичен ни за један једини прекршај, нити кривично дело. Комшије и пријатељи га хвале као пристојног и лепо васпитаног човека. Не мисли да је Србија крива за НАТО бомбардовање. Не мисли да је Курти суверен демократије. Не прихвата да је Косово независна држава. Не прихвата да су Срби геноцидан народ. Курти не може да га смисли. После Вучића он му је најомраженији лик на Балкану. Не воле га хрватски домобрани. Нити милогорци. Вучевић мисли и говори оно што мисли већина грађана Србије. О Косову. Куртију. Европској унији. Црној Гори. Републици Српској. Војсци. Цркви. Да добро резонује показали су прошли парламентарни и покрајински избори, на којима је СНС освојио апсолутну већину, а потврдиће се на поновљеним београдским и осталим локалним избрима, где ће СНС такође однети убедљиву победу.
Оптужују га да је лојалан Вучићу. Размотримо и тај преступ. Цени га и поштује као пријатеља, што је, како Сенека каже, највећа етичка врлина. Професионално га поштује као председника државе и најближег сарадника. Одан је његовој политичкој идеји. Нема ничег логичнијег, нити природнијег. СНС је с Вучићем 12 година убедљиво најјача политичка опција у Србији. Победили су на свим изборима. Вучићеве идеје и политика помогле су Србији да економски ојача и поправи углед у међународној заједници. И ко год је члан странке треба да остане веран победничким идејама.
Заправо, успех је оно што му замерају. Он је све што они нису. Успео је у оном због чега се људи баве политиком. Да за 100 одсто увећа приходе градског буџета. И да за више од 100 одсто увећа приходе грађана Новог Сада. Кад је преузео град, Новосађани су у џепу просечно имали 43.000 динара. Кад је у октобру 2022. преузео дужност министра одране, имали су 103.000 динара. Његов резултат се не мери бројем затворених, већ отворених фабрика у Новом Саду. Значајно је унапредио Војску Србије. За разлику од времена његових критичара, кад је њена снага била на нивоу удружења извиђача, Војска Србије је сада најјача одбрамбена сила у региону.
Постоји ли нешто што од Вучевића могу боље његови критичари? Новаковић чак три ствари. Да гласа на даљину. Да украде булевар. И да у затвор стрпа невине људе да би себе ослободио. Маринка Србе и Србију окривљује за геноцид. Признаје независно Косово. И Србију воли тако што тражи да њоме управљају странци. Осим што дели све Мариникине идеје, сасвим је сигурно да Ђилас може да злоупотребом власти заради 619 милиона евра. Понош би поново разоружао војску и распродао наоружање. Без имало сумње, Пајтић је експерт да угаси Развојну банку, Тесла банку, и да као Худини учини да нестану милијарде из Фонда за развој нових технологија, Фонда за развој и Развојног фонда Војводине и војвођанске фабрике.
Успешном човеку ништа не значе оспоравања или ласкања. Потпуно је неважно шта о Вучевићу мисле Мариника, Понош, Пајтић, Ђилас и Бора Новаковић. Важно је једино шта о њему мисли народ.
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу
